Sačuvajmo srce

Srce je šuplji mišićni organ veličine stisnute šake. Ono opskrbljuje krvlju ceo organizam i ravnomernim istiskivanjem krvi iz

 

svojih šupljina omogućuje dopremu kiseonika, vezanog za crvene krvne ćelije – eritrocite, koji su sastavni deo krvi i hranjivih materija u svakoj ćeliji našeg organizma.

Javorka i Petar iznose iskustva o prirodnim sredstvima za pravilan rad srca.Izdvajamo savete za korišćenje cveta i ploda gloga 0112418228 i 0641196764

GLOG - Crataegus laevigata

Drugi nazivi: beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.
Latinski naziv: crataegus laevigata.
Eng - Hawthorn

Opis biljke: glog je vecinom srednje velicine. Na pogodnim staništima uspeva i kao cvorasto, razgranjeno drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1 1/2 cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a s gomje strane tamnozeleni i sjajni. Nalikuju listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kracim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazriju, u kasno leto .


Stanište: glog se cesto nalazi na rubovima niskih belogoricnih i crnogoricnih šuma, a veoma cesto raste u šikarama te uz ograde i živice.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u prolece. Cvetovi i cvetni vršci sabiru se samo s grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri cemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvatnje. Plodovi se beru nakon dozrevanja; suše se najpre u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše se na toploj peci

Lekovito delovanje: drži se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jaca i regulira rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizuje povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srcanog mišica. Dobar je u lecenju oštecenog srcanog mišica u starosti, kod upale srcanog mišica, u lecenju zakrecenja krvnih žila i angine pectoris. Glog deluje na smirenje živcanog sistema.

 

Znate li koliko puta naše srce otkuca u životu?

 

1. Ponedeljak je crni dan infarkta: oko 20 posto više srčanih udara događa se na ovaj dan, verovatno zato što su

ljudi pod stresom i depresivni zbog povratka na posao.

 

2. Rizik od srčanog udara ujutro je veći za 40 posto, potvrdili su stručnjaci sa Harvarda. Kada se probudimo naše telo luči adrenalin i druge hormone stresa, povećava se pritisak i potreba za kiseonikom. Krv je takođe gušća i srce je teže pumpa jer smo delimično dehidrirali. Sve ovo deluje na srce.
Kako se zaštititi? Kada se ujutro budite, ostavite sebi malo vremena kako biste se, i nakon zvuka alarma, polako razbudili u krevetu. Ako vežbate ujutro, temeljno se istegnite kako ne biste srcu priuštili dodatan stres.

 

3. Tražite recept za jako i zdravo srce? Sledite mediteranski režim ishrane i redovno vežbajte, savetuju kanadski stručnjaci Fondacije za srce i moždani udar. Ispitanici koji su redovno vežbali prema zatraženom programu i hranili se “na mediteranski način” smanjili su mere svog struka za osam centimetara, snizili sistolički krvni pritisak za šest mm žive i poboljšali svoju vežbalačku formu za 15 posto u prvih devet meseci istraživanja.

 

4. Aristotel je smatrao kako je srce izvor inteligencije, a glavna svrha mozga da hladi našu krv. Drevni su Egipćani verovali kako se srce može samo kretati unutar tela.

 

5. Ne kaže se uzaludno kako su ženska srca drugačija od muških. Naime, srca dama kucaju oko deset posto brže nego srca muškaraca, tj. 78 puta u minuti, u poređenju sa 70 “muških” otkucaja.

 

6. Možda čudna smernica kardiologa, ali smeh je zaista najbolji lek. Samo 15 minuta smejanja može imati jednako dejstvo za zdravlje krvotoka kao i pola sata aerobnog vežbanja.

 

7. Dobro se naspavajte jer nedostatak kvalitetnog sna povisuje pritisak, čini nas nervoznim, pojačava stres, apetit, usporava metabolizam i loše deluje na naše raspoloženje.
Pre spavanja dobro provetrite sobu, pa čak i zimi, te obavezno izbacite sve distrakcije – knjige, novine, televizor i mobilne. Spavaća soba je za – spavanje!

 

8. Osobe koje žele da imaju zdravo srce i osiguraju duvanje povećeg broja svećica na rođendanskoj torti mogu se okrenuti psima. Naime, čovekov najbolji prijatelj može pomoći da se snizi rizik od razvijanja bolesti srca, a ujedno pozitivno utiče na snižavanje nivoa gojaznosti, povišenog krvnog pritiska (hipertenzije) i holesterola.

 

9. Zaboravite na veštačko disanje ako vidite nekoga ko proživljava zastoj srca ili srčani udar. Najbolje rešenje je neprekidna masaža srca, tvrde stručnjaci. “Ako pokušate ostvariti masažu od sto kompresija u minuti, čak i da niste savršeno to odradili, imate najveće šanse ostvarenja najviše protoka krvi”, objasnio je dr. Karl Kern, istraživač Sarver centra za srce iz Tuskona i jedan od pionira ove metode. Ovom tehnikom ne proveravate puls osobe, ne čistite njene disajne puteve i ne izvodite disanje usta-na-usta.

 

10. Prosečno srce kuca 72 puta u minutu, 100.000 puta dnevno, 3.600.000 puta godišnje i 2,5 milijardi puta tokom života. Pazite na njega!