Paradajz

EGZOTIČNE SORTE PARADAJZA

 

Povrtarstvo, 09.06.2013.
Saša Bugarcic

 

 

O uzgoju egzotičnih sorti paradaza se nije puno govorilo ni pisalo, a retki su oni koji su nešto uzgojili. Uzgoj egzotičnih sorti moguć je u kontinatalnim prostorima u uslovima bez staklenika i plastenika. Uzgoj je u većini slučajeva jednostavan i sličan uzgoju sorti koje su na ovim prostorima prisutne od ranije i poznate su ljudima.

Uopšteno o paradajzu

Paradajz (Lycopersicon lycopersicum) potiče iz tropskih predela srednje i južne Amerike, odakle je zajedno s krompirom, pasuljem, kukuruzom i duvanom krajem 15. veka prenesen u Europu.

Paradajz se može uzgajati na otvorenom iz semena i rasada (rana i kasna proizvodnja), u klijalištima i u staklenicima. Prema visini stabljike paradajz se deli na visoke i niske, a prema trajanju vegetacije na rane, srednje rane i kasne sorte. To je biljka umerene klime i ima velike zahteve prema toploti, svetlosti, vlazi i tlu.

Temperatura je vrlo važna i kreće se od 15ºS do 30ºS. Ispod i iznad toga učinak je slab. Uspešan uzgoj paradajza na otvorenom zavisi direktno od temperature. Optimalna temperatura za klijanje semena je izmedđu 25ºS i 30ºS, za rast i razvoj je od 18ºS do 25ºS danju i oko 15ºS noću. Uz pretpostavku da se iz semena proizvodi rasad u optimalnim uslovima, presaditi se mogu na otvoreno kad je temperatura iznad 15ºS. Na nižoj temperaturi prestaje cvatnja, na 10ºS i rast. Paradajz je vrlo osetljiv na mraz i ugine već na –1ºS.

Paradajz ima i velike zahteve prema svetlosti. To je biljka dugog dana i treba joj barem 12 svetlosnih sati na dan. U suprotnom se biljka slabo razvija, kasni zrenje, a rod je slab. Svetlost je naročito važna u fazi razvoja rasada. Ako je nema dovoljno, biljke rastu sporije, izdužuju se i kasnije daju male prinose. Zato se ne sme uzgajati na zasenjenim površinama.

Veliki su joj i zahtevi prema vlazi zbog velike lisne površine, stoga se mora predvideti mogućnost navodnjavanja za vreme suša. Biljke su na manjak vode posebno osetljive upravo u razdoblju zametanja i rasta plodova. To razdoblje traje od 2 do 3 meseca i berba se obavlja u više navrata, ali moramo osigurati dovoljno vode. Nakon cvetanja, dnevne potrebe paradajza se kreću od 6 do 7 l/m². Tokom berbe nakon svakog branja je obvezno navodnjavanje i to u količini od 20 do 30 l/m². Pri tome se moraju uzeti u obzir količina i raspored padavina. Opet, visoka vlaga tla uslovljava pucanje plodova, a posebno ako su oscilacije u vlazi vrlo velike.

Tlo je takođe bitno za uspešnu proizvodnju. Paradjz zahteva dobro strukturno tlo, najbolji se rezultati postižu na dubokim, rastresitim, toplim, peskovito-glinenim zemljištima, bogatim humusom. Odgovara joj slabo kiselo tlo (rN 6-6,5), ali se može uzgajati i na kiselim tlima (do rN 5,5). Paradajz je vrlo zahvalan na đubrenju stajskim đuibrivom i to najbolje u jesen godinu dana pre. Zajedno sa stajskim đubrivom treba dodati 5-10 g mineralnog đubriva s više fosfora i kalijuma i to samo ako je đubrivo dosta odstajalo. Ako nije, treba dodati mineralno đubrivo s više azota. Tokom plodonošenja paradajz treba i prihranjivati – prvi put kada su plodovi na prvoj grančici veličine oraha, a drugi put kada plodovi počinju crveneti. Dodajemo KAN u količini 20 do 30 g/m².

Pri berbi peteljku je najbolje odrezati makazama. Na taj način nećemo oštetiti nedozrele susedne plodove. Povoljno vreme za berbu su rani jutarnji ili pred večernji sati.

EGZOTIČNE SORTE PARADAJZA KOJE MOŽETE UZGAJATI

1.MESNATI PARADAJZ “ANANAS”
Narandžasto-crvene boje s prorezom poput kriške ananasa. Vrlo krupan, do 1 kg težak. Meso zbijeno, jedro i dosta sočno, s vrlo malo semena. Uzgajamo je kao i sve nama znane sorte. Posebno je predlažemo za salate, gde izgleda vrlo dekorativno.

2.BELI PARADAJZ “BEAUTE BLANCHE”
Paradajz srednje bujnog stabla, vrlo rodan, debelog rebrastog ploda. Boje je mleka, koja katkada prelazi u žućkasto-belu nijansu. Sok je blagog ukusa, obilan i sladak. Ovaj je paradajz vrlo retka sorta, idealan za decu. Uzgajamo ga sasvim normalno kao naše uobičajene sorte . Zbog zanimljivog kontrasta boja sadite ga s crnim (čokoladnim) paradajzom. Ukoliko se odlučite za ovu sortu bićete ugodno iznenađeni rodnošću, debljinom, kvalitetom i ukusom plodova koje daje. Predlažemo ga kao nezaobilaznu sortu za aranžiranje jela u kojem izgleda vrlo dekorativno.

3.TREŠNjOLIKI PARADAJZ “CERISETTE”
Paradajz koji rađa u grozdovima. Vrlo rodna sorta, gotovo neosetljiva na bolesti. Predlažemo je za salate. To je vrsta kiselkasto-slatkog ukusa s više semenki.

4.PARADAJZ “BRANDY”
Srednje bujna kasna debela sorta. Plodovi su crvenkasto-narandžasti, s malo semenki, čvrsti, sočni, profinjenog vinskog ukusa. Kako bi bili što uspešniji u uzgoju ove interesantne sorte, uzgajajte je iz rasada: đubrenje i zalivanje za ovu vrstu znači uspeh u uzgoju. Ona će Vam to vratiti posebnim i vrlo lepim plodovima 300 – 500 g teškim, koji će Vas oduševiti.

5.PARADAJZ “CAROTINA”
To je najlepša od svih tamno narandžastih sorti koje postoje. Sočan, mirisan, sladak, jede se s uživanjem. Dobro je oblikovan i gotovo okrugao, otporan na bolesti i vrlo rodan. Naročito je bogat provitaminima. S obzirom da je važan za dobro zdravlje, zaslužuje i dobro mesto u Vašem vrtu. Pokušajte ga uzgojiti. Biće to izazov za Vas, ali i zadovoljstvo. To je vrsta paradajza koji se takođe uzgaja uobičajeno kao i sve poznate sorte.

6.TAMNOCRVENI (CRNI) PARADAJZ “BLACKY”
Debo, glatke kože, a boja mu postaje čokoladna pri kraju zrenja. Meso poput bifteka s ukusom putera, vrlo slatko i bez kiseline. To je sorta paradajza specificnog slatkastog ukusa i boje, tako da se čini otovo kao truo. Predlažemo ga saditi u kombinaciji sa belim paradajzom zbog kontrasta boja. Posebna dekoracija i iznenađenje u Vašem vrtu. Raritetna sorta.

7.STALNOZELENI PARADAJZ “EVERGREEN”
Paradajz smaragdne boje. Ostaje zelen i kad je zreo s ukusom svežeg voća. Plodovi se beru kad se pojavi šara ljuske crvenog luka. Vrlo retka sorta. Odlična je za salate i dekoraciju. Uzgoj sasvim normalan. Ukus sličan sorti “green zebra”.

8.STALNOZELENI PARADAJZ “GREEN ZEBRA”
Stalno zeleni paradajz srednje veličine sa zelenim i žutim prugama. Ova sorta je vrlo slasna i posebnog okusa. Idealna za salate ili svež uz aperativ, posebno ukusan . Uzgoj bez problema. Svakako ga valja nabaviti da ulepša i oplemeni Vaš vrt. Raritetna sorta.

9.ŽUTI PAPRIKOLIKI PARADAJZ “JAUNE”
Idealan za punjenje. Koža mu je čvrsta i debela. Pravi kulinarski izazov! Postoji i crvena varijanta. Vrlo je rodna i zahvalna sorta, jednostavnog uzgoja. Kod sadnje možete kombinovati žutu i crvenu formu.

10.BODLjIKAVI PARADAJZ “LITCHI”
Još jedna retka biljka koja izlazi iz svoje čaure. Ta vrsta je poznata samo retkim botaničarima i praktično je vrtlari ne poznaju. Biljka dostigne oko 130 – 170 cm visine. Pokrivena je bodljicama. Cveta svjetloplavim cvetovima, iz kojih se rađaju grozdovi plodova zavijeni u ljuske isto tako bodljikave kao kestenove. Zagasito crveni plod je debeo kao trešnja. Treba čekati da se ljuska potpuno otvori kako bi se izvadili plodovi koji su slatki i kiselkasti, po ukusu malo slični ličiju – kineskom voću. Jedu se sveži, kuvani ili kao ukusni pekmez. To je nesvakidašnje povrće – voće. Rasad proizvodimo od marta do maja i sadimo na razmak 1,20 x 1,20 m. Ako imate staklenik ili plastenik i krenete s ranijom proizvodnjom, tada će te dobiti znatno ranije ovo povrće – voće.

Jedna zanimljivost: ovaj paradajz rado posećuju krompirove zlatice i to masovno, ali mu ne mogu gotovo ništa nauditi, pa je tako liči-paradajz prirodni “sakupljač” zlatica, a Vi ih samo pažljivo pokupite i uništite. Sasvim je otporan na sve bolesti i stetočine. Otporan je na temperaturu do -3ºS. Liči paradajz kao ni ostale nemojte saditi blizu krompira. Ako želite lepo razgranatu biljku, zaperke nije potrebno kidati. Obvezno je vršiti đubrenje i zalivanje po uputstvima za ostale vrste paradajza. Plodovi su pogodni za dekoraciju tako da se ne vade iz čaure. Takvo jelo izgleda vrlo egzotično i neobično. Može se kombinovati i sa drugim sortama i vrstama paradajza za salatu. Raritetna vrsta.

11.PARADAJZ “MADAGASKAR”
Vrlo kasna sorta ružičasto žute boje, malih plodova koji se jako dugo čuvaju. Kod nas uspeva bez problema, ali je pogodnija za primorske krajeve.

12.KOKTEL PARADAJZ “MIRABELLE”
Paradajz sitnih belih ili žućkastih plodova formiranih u grozdovima. Stabljika je niska i vrlo bujna. Plodovi su kiselkastog i oporog ukusa, odličan za ajvar ili kečap egzotičnog ukusa. Uzgoj bez problema.

13.KRUŠKOLIKI PARADAJZ “POIRE”
Plodovi ovog paradajza su poput grozdova osrednjih kruškica crvene ili žute boje, izvanrednog ukusa. Vrlo je rodna i otporna sorta delikatesnih plodova oko 20 g težine. Ovaj paradajz je odličan za salate, a posebno za dekoraciju, ako se kombinuju žuta i crvena nijansa. Uzgaja se kao svi obični uz kolac. Odlično reaguje na đubrenje i zalivanje. Podesan za uzgoj i u plasteniku – stakleniku.

14.DIVOVSKI PARADAJZ “POTIRON”
Uzgoj ove sorte isti je uzgoju nama već poznatih, ali ipak zahteva, pre svega, uzgoj iz rasada (direktna setva daje nešto slabije rezultate), bogato nađubrene kućice, redono zalivanje i folijarnu prihranu, kao i ostavljanje na stabljici 3-5 plodova ako želite divovske plodove. Obavezno je kidanje zaperaka. Uzgajamo je uz čvrsti kolac oko 150 cm visok. Razmak 100 x 100 cm. Kasna sorta, opojnog ukusa, jako zbijenog mesa. Dostiže do 1,2 kg.

Pažnja! Krompirove zlatice ga posećuju rađe nego druge sorte. Ovo je sorta sa najvećim genetskim potencijalom na svetu ( plodovi do 1,2 kg). Takve plodove mogu dati i sledeće sorte: “Russe”, “Delicious”, “Big Beef”, “Giant Belgium” i “Dinner Platte”. Obilna rodnost je svojstvo ove malo poznate vrste. Ako zaista želite divovske plodove, savetujemo Vam radite po stručnoj literaturi o uzgoju “super” paradajza. Tri najvažnija uslova uzgoja divovske rajcice su:
1.sorta,
2.ubrzavanje razvoja korenovog sistema i
3.ostavljanje samo nekoliko cvetova na biljci.

Posebno je pogodna za salate i za kuvanje.

15.PAPRIKOLIKI PARADAJZ “ANDINE”
“Rogata Andina” (Andska paprika) je posebna sorta; debeli, dugački i vrlo ukusni plodovi oblika paprike “roga”. Poreklom je iz Kordiljera (Anda). Uzgajamo je kao i sve nama poznate sorte. Naraste do oko 150 cm visine. Daje plodove u grozdovima, a odlikuje se visokim sadržajem suvih materija. Sadrži više šećera, a manje kiselina od klasičnog okruglog crvenog paradajza. Ova je sorta pogodna za punjenje različitim nadevima. Za uspešan uzgoj traži oslonac, pa se preporučuje za uzgoj na malom prostoru. Vrlo je otporna na vremenske nepogode. Rano dospeva. Listovi su dugi i vise, što omogućuje i malo gušću sadnju. Mislim da ova vrsta zaslužuje dobro mesto u Vasem vrtu. Raritet.

16.PARADAJZ “ROSE”
Poreklom ova sorta je iz Švajcarske. Nije previše rodna, ali je pravi doživljaj za gurmane. Vrsta je vrlo skromna, otporna na hladnoću. Ne zahteva posebno đubrenje. Važno je da se prestane zalivati kad počne crveneti. Kožica je vrlo tanka. Preporučuje se za raznovrsnu upotrabu.

17.DIVOVSKI PARADAJZ “RUSSE”
Vrlo krupna i tražena sorta. Okrugla, široko trbušasta, slatka i mirisna, bujne vegetacije. Relativno je kasna i vrlo otporna sorta. Jako je tražena i cenjena. Ukoliko želite fascinirati svoje poznanike i prijatelje divovskim plodovima oko 1 kg težine pridržavajte se sledećih uputstava: najbolje je proizvesti rasad u martu i aprilu, koji će te presaditi u maju u dobro pripremljenu u bogato nađubrenu i rastresitu zemlju. Biljku uz oko 150 cm visok kolac, redovno zalivajte i prihranjujte. Ostavite 3-5 plodova po biljci. Obvezno je kidanje zaperaka. Preporučuje se uzgoj na razmaku od 100 x 100 cm. Ova sorta se odlikuje visokim sadržajem suvih materija i bogato je ispunjena mesom. Ukoliko je uzgajate bez proređivanja na 4 etaže, moguće je očekivati prinos i do 10 kg po biljci. Ovo je vrsta koja izvanredno reaguje na dobro đubrenje. Potencijal semena je veliki, a ostalo zavisi od Vas kako će te raditi i šta želite od uzgoja. Plodovi ove sorte u proseku su teški 800 grama, a nije retkost naći primerke težine preko 1 kg. Neobičan je oblik lista, sličan listu krompira. Ima dobru otpornost na bolesti i štetočine. Odlična je za salate. Raritet.

18.DVOBOJNI (TIGRASTO IŠARAN) PARADAJZ “TIGRELLA”
Dosta bujna sorta (do 1,5 m visoka) sitnijeg okruglog ploda crvene boje išarana žutim uzdužnim prugama. Plodovi su izvanrednog kvaliteta, dugo se čuvaju i tek onda postanu posebno slatki i ukusni. Ova sorta je vrlo otporna. Uzgoj je normalan, kao kod nama već poznatih sorti. Ovo je relativno rana sorta. Pogodna je pre svega za uzgoj na otvorenom, ali se pokazala dobrom i pri uzgoju u plasteniku – stakleniku. Izvanredna je za salate i aranžiranje jela.

19.POSEBAN PARADAJZ “MEKSIKO”
Posebna vrsta malog paradajza zelenkasto – žute boje. Plod je uvijen u svilenkastu košuljicu. Uzgoj bez problema, vrlo otporan. Jakog i karakterističnog ukusa. Služi za pripremu egzotičnog sosa. Može poslužiti u ukrašavanju raznih jela, tako da se ne vadi iz košuljice. Izgled je nesvakidašnji.

20.LjUBICASTI PARADAJZ “TOMATILLO”
Iz iste porodice kao “MEKSIKO” (Physalis ixocarpa), ali ljubičasto – crne boje prekriven svilenkastom košuljicom. Dodaje se jelima zbog egzotične arome.

21.VIŠEGODIŠNjI DRVENASTI PARADAJZ
Ovo povrće (voće) dolazi sa Novog Zelanda. Tamo je vrlo omiljeno, pa ga uzgajaju u gotovo svakom domaćinstvu. Reč je o višegodišnjoj drvenastoj biljci koja se vrlo lako uzgaja kod nas. Biljka se zimi unosi u temperirani prostor. Setva ove vrste paradajza moguća je cele godine.

Zanimljivosti vezane uz ovu vrstu:
-u izgledu biljke – listovi preko pola metra široki;
-u dugovečnosti biljke – imaćete jednu biljku 12 i više godina;
-u davanju roda cele godine -10 godina, u bilo koje doba imate ukusne plodove;
-u ukusu i upotrebi plodova – plodovi su specificna ukusa, vrlo bogati vitaminom S (100 g ploda=31 mg vitamina C), sadrzži provitamn A, čak više od šargarepe, bogat gvožđem,…;
-u snažnom rastu – za godinu dana biljka izraste 2 metra, a ukupna visina je oko 3 metra;
-u vrlo dekorativnim cvetovima i plodovima. Cvetove rado posećuju insekti, ali je vrsta samooplodna;
-u vremenu davanja plodova – do prvih plodova treba čekati 2 godine, a nakon toga 10 godina daje ukusne plodove, dok se neki plodovi zameću, drugi rastu, a treći se beru i tako cele godine (10 godina);
-u raznolikosti upotrebe plodova – ovu vrstu možemo svrstati u voće ili u povrće, što zavisi kako se plodovi koriste za jelo;
-u količini plodova po biljci – po stablu možete ubrati 20-ak kg plodova tokom jedne godine x 10 godina = 200 kg ukusnih plodova u životu biljke;
-ovu vrstu paradajza možete obrezivati makazama za voćke (budući da je i ona drvenasta), kako bi ste dobili grmoliku formu.

To nisu sve zanimljivosti vezane uz ovu vrstu paradajza. Odlučite se za ovu vrstu, kako bi ste otkrili i druge zanimljivosti.

22.PARADAJZ ZA BALKON “MINIBEL”
Postoje sorte niskog i kompaktnog rasta, posebno prikladne za uzgoj u balkonskim sanducima ili većim posudama, ali i za minijaturni vrt. “Minibel” je jako kompaktna, kratkog habitusa i tamnozelenih listova. Preporučujem uzgoj u nešto većim cvetnim posudama uz malu, ali čvrstu potporu, jer treba držati masu plodova. Držite je na sunčanom, ali ipak malo zaštićenom mestu.Za vreme velikih vrućina obilato je navodnjavajte ili zalivajte (ali nikako po listu) uz potrebnu zaštitu, ako se pojave gljivične bolesti, kao i đubrenje tekućim đubrivom. Ovakav uzgoj će Vam omogućiti da dugo i uvek pri ruci imate sveže, s ljubavlju proizvedene plodove. Pri izboru posude za uzgoj budite oprezni, jer će uspeh izostati ako se odlučite za premalu posudu (u većem koritu možete posaditi i nekoliko biljaka zajedno). Zemlja neka bude plodna i propusna, a pre sadnje je pođubrite kompleksnim đubrivom:40-50 g/m².Tokom vegetacije biljke dohranjujte tekućim mineralnim đubrivom svakih 15-ak dana. Vrlo je važno, posebno za vreme letnjih vrućina, često i obilato zalivanje. Iz pazuha listova redovno uklanjajte zaperke, kako bi biljke dugo i dobro rađale, baš kao i kod uzgoja “pravog” paradajza. Ne zaboravite Vašem paradajzu osigurati potporu! Zavisno o izabranoj sorti, berba će početi u maju i trajati najmanje dva meseca. Razmislite na koji će te deo balkona ili terase smestiti posudu s paradajzom. Kako bi dobro rodio, kako bi plodovi imali pun i prepoznatljiv ukus, paradajz mora rasti na sunčanom položaju. Postoji više boja ove sorte paradaza.

23.PARADAJZ ZA STAKLENIK I PLASTENIK
Posebna sorta vrlo rana i otporna s posebno slatkim i ukusnim plodovima. Jednako se dobro uzgaja na otvorenom.

24.MESNATI PARADAJZ “ALTAISKY”
Tamnocrvena sorta, vrlo otporna, slatka, idealna za kuvanje. Pljosnat, rebrast i vrlo rodan. Uzgaja se normalno.

25.BRESKOLIKI PARADAJZ
Srednje krupna sorta, posebnog je izgleda i kvaliteta. Raritet.

26.PARADAJZ “BUDAI TORPE”
Vrlo rana sorta paradajza, ekskluzivnog kvaliteta. Uzgaja se normalno, ali bez potpore. Daje sitne okrugle plodove izrazito crvene boje. Raritetna sorta.

27.PARADAJZ “CANADA”
Ukusan i sočan, neobično krupan, odlican za kuvavanje, ali i za salate. Uzgaja se bez problema uz čvrstu potporu. Raritetna sorta.

28. DIVLjI PARADAJZ
Vrlo je dekorativan, jestiv. Uzgoj je moguć na balkonu i na otvorenom . Daje sitne žute plodove u grozdovima. Vrlo zanimljiva sorta.

29.MESNATI PARADAJZ “CLOVER”
Oblika je deteline s četiri lista. Uzgaja se isključivo u senci, za razliku od ostalih. Slabe je rodnosti, ali zato vrlo originalna sorta.

30.ETIOPSKI PARADAJZ
Osrednji trbušasti, lagano rebrasti plodovi nagorkog ukusa, povoljnog za egzotične soseve. Osim jestivog ploda jestivo je i mlado lišće kad se prokuva. To je vrlo egzotična i retka sorta. Kod uzgoja je potrebno obratiti pažnju na krompirove zlatice koje ugrožavaju listove i plodove. Etiopski paradajz nije potrebno veziveti, budući da ima niski rast.

31.VISOKI KEŠAP PARADAJZ “DE BERAO”
Brazilska sorta sitnijeg jajolikog ploda. Vrlo otporna. Dobro pođubrena uz pritku naraste do 4 metra i daje masu vrlo ukusnih plodova koji se dugo čuvaju. Preporučujem je za salate ili još bolje za egzotični kečap. Svakako bi je trebali imati u svom vrtu.

32.PARADAJZ “VOLOVSKO SRCE”
Krupna i ukusna sorta paradajza poreklom iz Turske. Odlična za salate ali i za kuvavanje.

33.INDUSTRIJSKI UKRAJINSKI PARADAJZ “TARAS”
Sorta paradajza za direktnu setvu, okruglih ujednačenih, osrednjih (200 – 300g teških) plodova, otporna sorta. Preporučujem je za kuvanje soka.

34.MESNATI FRANCUSKI PARADAJZ “MARMANDE”
Stara francuska sorta. Daje mesnate, krupne i vrlo ukusne režnjevite plodove. Uzgoj normalan.

35.CRNO-CRVENI AUSTRALIJSKI PARADAJZ
Srednje bujna sorta, jajolikih, sitnih, tamnocrvenih i vrlo ukusnih plodova. Raritet.

36.ŽUTI OKRUGLI PARADAJZ “ŽUTA KRALjICA”
Vrlo prinosna sorta, okruglih, vrlo otpornih plodova. Uzgoj uz čvrstu dugu pritku. Zbog zanimljive žute boje izgleda veličanstveno pripremljena u salati. To je vrsta posebnog ukusa sa više semena.

37. MINI PARADAJZ
Dosta komercijalna sorta sitnog paradajza. Plodovi odlično podnose transport i skladištenje. Zahvalna sorta za uzgoj u vrtu.

Damir Drvodelić, dipl.ing.šum.