Promene posle pandemije

Sedam VELIKIH promena posle kraja pandemije, ovo više nikada neće biti isto

 

Pandemija koronavirusa doslovno je usporila svet, zatvorila ljude u njihove domove, zaustavila način života na koji smo do sada navikli i podsetila nas još jednom na to koliko smo mali i nemoćni pred ‘nevidljivim neprijateljem’.

Na situaciju koja nas je zadesila i promene koje su usledile malo ko je bio spreman.

Mnogi predviđaju da će trenutno globalno stanje, podstaknuto pandemijom koronavirusa, takođe biti uvršteno u istorijske događaje poput Velike depresije ili globalne finansijske krize iz 2008. godine, zbog čega je svakako opravdan strah od društvenih i ekonomskih promena koje nas čekaju.

Širom sveta naučnici se bore da pronađu lek za bolest kovid 19, ali postavlja se pitanje – šta nas čeka u trenutku kada napokon pobedimo opasni virus i suočimo se sa svetom kojeg smo ‘stavili na čekanje’.

Jedan sektor ne treba da strahuje
Izolacija u domovima i zatvorene trgovine rezultirale su povećanim interesom za onlajn i beskontaktnu kupovinu pa se zato predviđa da bi, barem kratkoročni pobednici ove situacije, trebao da budu oni koji pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima.

Pobednici u ovoj kategoriji svakako bi mogli biti pružatelji „cloud computing“ usluge poput Zuma, Majkrosofra i ostalih kompanija za virtualnu stvarnost poput Okulusa i Netfliksa. Promet na društvenim medijima će porasti, ali prihodi od oglašavača trpeće zbog slabe potražnje i narušene ekonomije, prenosi portal Buka.

U kratkom roku, mogli bi da se izdignu i pružaoci usluge e-kupovine kao i dostave hrane i osnovnih potrepština. A kad se ekonomija na kraju poboljša, pozitivni efekti za ovu grupu uglavnom će potrajati zahvaljujući do tada već ukorenjenim navikama kupaca.

Pripremite se na nov način rada
Mnogi od nas već su se navikli na rad od kuće. Počeli smo da se trudimo da ne budemo uz kompjuter u pidžami i neočešljani, a onlajn način rada sada već prihvatamo kao jedini mogući. Razlog tome je verovatno podsvesna nada da ćemo se uskoro svi vratiti na svoja rana mesta, ali izlazak iz pandemije za neke bi poslodavce mogao biti znak da pokušaju da i dalje ostave svoje radnike na ‘radu od kuće’.

Tehnologija rada na daljinu već sada je poprilično unapređena pa je radnicima, a i poslodavcima omogućeno kvalitetno obavljanje posla i komuniciranje putem onlajn platformi, pa ne bi bilo iznenađujuće da ovaj stil rada postane primaran. S druge strane, to bi moglo da  prouzrokuje ozbiljan udarac tržištu poslovnih nekretnina, budući da bi mnogi sektori mogli imati kvantitativno manju potrebu za fizičkim radnim mestima.

Način rada od kuće takođe bi mogao dovesti do egzodusa radnika iz velikih gradova i do njihovog preseljenja u manje naseljena područja s nižim troškovima života

Automatizovanje poslova
Brojne kompanije, da bi preživele ekonomsku i finansijsku krizu, moraće da otpustite određeni broj (manje produktivnih) radnika i da automatizuju ono što se može automatizovati – ali takav oblika rada pretpostavlja i brojna znanja kojima će poslodavci i radnici morati da raspolažu u novoj ekonomiji nakon krize.

Dugoročno gledano, veliki broj kompanija mogao bi uvideti da poslove koji se obavljaju na daljinu mogu da obavljaju i visoko kvalifikovani radnici u zemljama s nižim troškovima. Ukratko, poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove, a s vremenom će se prebaciti s udaljenih domaćih pozicija na udaljene prekomorske.

Medicinske inovacije
Nakon izlaska iz krize, i medicina kakvu danas poznajemo će se promeniti. Telemedicina tako bi mogla da postane novi normalni standard. Lekari u Sjedinjenim Državama već sada obavljaju daljinske posete preko državnih linija, mogu da šalju e-poštu i da obavljaju video pozive s pacijentima.

Pružaoci zdravstvenog osiguranja sada moraju da  plaćaju usluge telemedicine. Iako su ove mere najavljene kao privremene, oni koji su sada imali iskustva iz prve ruke s pogodnošću i ekonomičnošću telemedicine neće je se tako lako odreći.

Telemedicina poboljšaće se i proširiti se – boljim testiranjem i dijagnostikom kod kuće i sa sveprisutnim usvajanjem nosivih proizvoda koji kontinuirano prate pojavu simptoma.

Visoko obrazovanje
Pandemija je prisilila i brojne univerzitete da nastavu premeste u onlajn format, a nastavili se ovaj stil predavanja, studenti bi mogli da se na jesen zapitaju – koliko smisla uopšte ima plaćati akademsku godinu i studentski život u drugom gradu.

Univerziti će se u tom slučaju suočiti s pritiskom kako da smanje troškove pa bi mogući izlaz mogli da pronađu u hibridnom modelu nastave koji frontalnu nastavu svodi na onlajn zadatke temeljene na projektima i studentske radne grupe. To će dramatično smanjiti troškove, a istovremeno će najboljim instruktorima omogućiti da svoje znanje usmere na više učenika.

Kretanje robe i ljudi
Po završetku pandemije, predviđa se da će se ljudi, ali i roba sve manje kretati što bi moglo dovesti do propadanja međunarodne trgovine. Kako bi ojačale svoju sposobnost preživljavanja tokom dužih razdoblja ekonomske samoizolacije, vlade mnogih zemalja potrudiće se ojačati domaće proizvodne kapacitete.

Korporacije će sve više favorizirati otpornost centralizovanih domaćih lanaca nabavke u odnosu na delotvornost globalizovanih.

Vazduhoplovne kompanije, ugostiteljstvo i turizam doživjeće snažan pad potražnje tokom, a i neposredno nakon krize.

Multilateralna saradnja
Nakon početnog povlačenja globalizacije, mnoge zemlje mogle bi da spoznaju stvarne tehnološke i virusne pretnje, zbog čega bi izlaz iz problema mogle da potraže u međunarodnoj saradnji. Usvajajući osećaj pragmatičnog internacionalizma, zemlje bi razvile međunarodne norme, sisteme praćenja i izveštavanja, kao i koordinirane planove za reagovanje i krizne situacije.

Koordinirani globalni dogovor, tokom sledeće pandemije, učinio bi da naredbe o samoizolaciji budu delotvorne, a istovremno bi se skratila ekonomska obustava.

(Sputnjik)