[ 18 07 2012]
Staljin otrovao Lenjina, a Tito Staljina
[ www.kurir-info.co.yu ] - BEOGRAD - SlovenaÄki istoriÄara Jože Pirjavec u svojoj knjizi “TovariÅ¡i†sugeriÅ¡e da je Staljina otrovao ubica kojeg je, navodno, poslao Tito.
Naime, sve poÄinje 1923. godine kada je Josif Staljin, tada generalni sekretar KomunistiÄke partije Sovjetskog Saveza, uputio pismo Politbirou u kojem ih obaveÅ¡tava da je, već tada teÅ¡ko bolesni Vladimir IljiÄ Lenjin zatražio od njega da mu da smrtonosnu dozu potasium cijanida, koji bi okonÄano njegovu agoniju sporog umiranja. Ipak, u tom pismu, Staljin poruÄuje Politbioru sledeće:
“Zaista nemam snage da udovoljim Lenjinovom zahtevu i zaista moram da odbijem ovu misiju, koliko god ona bila humana i neophodnaâ€, napisao je Staljin, obaveÅ¡tavajući Politbiro o Lenjinovom zahtevu.
Ipak, Lenjin je umro već sljedeće godine i to od posledica moždanog udara. ZakljuÄak do kojeg su doÅ¡li doktori, svojim amaterskim istraživanjem, ukazuje da je Lenjin zaista mogao dobiti moždani udar kao posledicu trovanja cijandiom. Å taviÅ¡e, mnogi sumnjaju da se Staljin previÅ¡e nećkao oko Lenjinovog zahteva, posebno Å¡to bi on, u sluÄaju Lenjinove smrti, preuzeo kontrolu nad Sovjetskim Savezom, a ubijanje mu, svakako, nije bilo strano.
Ova priÄa neverovatno podseća na ostale sliÄne priÄe i samo podgrijava teoriju o brojnim sumnjivim moždanim udarima sovjetskih zvaniÄnika.
Ovo je, kao svoju polaznu tezu, iskoristio i slovenaÄki istoriÄar Jože Pirjavec, koji je nedavno objavio Titovu biografiju “TovariÅ¡iâ€, koja prati njegovih 27 godina na vlasti. Biografija je zasnovana na obimnoj dokumentaciji iz brojnih arhiva, koje su mnogi zanemarivali i ignorisali,prenosi doznajemo.com.
Naime, meÄ‘u Pirjavecovim brojnim otkrićima stoji i sugestija da je Tito vrlo verovatno naredio ubistvo Josifa Staljina i to na sliÄan naÄin, otrovom, koji je doveo do fatalnog moždanog udara. Navodno, Tito je naredio svom ubici da Staljina otruje na isti naÄin kao Å¡to je tražio i Lenjin, a mnogi smatraju da, ako je Staljin ubio Lenjina, a Tito Staljina, da je na taj naÄin pravda zadovoljena.
Kada je Staljin umro 5. marta 1953. godine, u njegovom kabinetu je pronaÄ‘eno Titovo pismo upozorenja. Naime, joÅ¡ odranije se zna da je Staljin u viÅ¡e navrata pokuÅ¡ao da ubije Tita, jer se njih dvojica nisu slagala joÅ¡ od kraja Drugog svetskog rata. Staljin, kojeg je zabrinjavao Titov revolucionarni zanos i neverovatna liÄna harizma, pokuÅ¡ao je da ubije Tita Äak 22 puta tokom posleratnih godina. Svi pokuÅ¡aji su osujećeni, ukljuÄujući i onaj kada mu je poslao kutiju za nakit, koja pri otvaranju ispuÅ¡ta nervni gas. MeÄ‘utim, u već pomenutom pismu Tito je napisao i upozorio da on (Staljin) može da poÅ¡alje koliko god hoće ubica, a da je njemu dovoljno da poÅ¡alje samo jednog.
PriÄa se dalje nastavlja 28. februara 1953. godine, kada je Staljin, umoran, napustio kabinet i povukao se u svoju daÄu, koja se nalazila u blizini Moskve. Sazvao je sastanak sa svojim najbližim saradnicima, ukljuÄujući Äelnika tajne policije (NKVD) i Nikitu HruÅ¡Äova, tadaÅ¡njeg partijskog Å¡efa za Moskvu. Prema istorijskim zapisima, sastanak je trajao do Äetiri sata ujutro i niko od prisutnih nije primietio da se Staljin loÅ¡e oseća. Staljin je tada svom obezbeÄ‘enju dao “voljno†i naredio im da ga ne bude, sve dok sam ne ustane.
Kao Å¡to je to obiÄno bivalo, Staljin bi odmah po buÄ‘enju zvao obezbeÄ‘enje da mu donese Äaj, ali njegova soba je bila neobiÄno tiha. I dok su telohranitelji bili zabrinuti, nisu zaboravili da im je nareÄ‘eno da ga ne bude. InaÄe, u to vreme nepoÅ¡tovanje nareÄ‘enja bilo je strogo kažnjivo, a neki su Äak bili i pogubljeni. Upravo zbog toga, niko se nije ni usudio da ga probudi.
Kako je Staljin obiÄno ustajao negde oko 6.30, obezbeÄ‘enje je bilo sve zabrinutije, ali su odluÄili da saÄekaju. Tek negde oko 10 sati konaÄno su uÅ¡li u njegovu sobu. Videli su ga kako leži na podu, nepokretan, bez moći govora. JoÅ¡ je bio živ. Njegov polomljeni sat stao je na 6.30, Å¡to ukazuje da je to vreme kada je doživeo udar.
MeÄ‘utim, Äak ni tada njegovi podreÄ‘eni nisu smeli da pozovu doktora, jer su jednostavno mislili da oni nemaju ovlašćenje za to. Nazvali su ministra državne bezbednosti, koji je nazvao Å¡efa tajne policije i tek onda je pozvan doktor. Mnogi istoriÄari i danas veruju da se namerno odugovlaÄilo s pozivanjem doktora.
Kada je doktor konaÄno doÅ¡ao na Staljinovo imanje, on je bio delimiÄno paralizovan i povraćao je krv. Sve je ukazivalo na to da je pretrpio težak moždani udar. Staljin je živeo u agoniji joÅ¡ nekoliko dana, da bi umro 5. marta od posledica guÅ¡enja.
Pirjavec navodi da je Staljin bio ozbiljno zabrinut zbog Titove pretnje. Naravno, postoji i opšteprihvaćeno mišljenje koje je aktuelno i danas, a to je da je Staljin i ranije imao manje moždane udare i da ovaj nikoga nije iznenadio.
Kada je 1955. godine HruÅ¡Äov posetio Beograd, on se izvinio Titu zbog svih Staljinovih pokuÅ¡aja da ga ubije, te mu odao priznanje da svemu Å¡to je preživeo: “Zaista ste se dobro Äuvali. Imate dobre ljude oko sebe, dobre douÅ¡nike, koji su znali za svaku Staljinovu nameruâ€, rekao je tada HruÅ¡Äov, na Å¡ta je Tito odgovorio: “Staljin je oduvek znao da mene dobro Äuvaju. Nakon nekoliko upozorenja da je dosta ubica poslao, oÄigledno je da se i sam malo uplaÅ¡ioâ€.
|
|
