|
| |
|
Hubble Space Telescope
|
New! |
New! |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Nastajanje svemira
|
|
Izgled teleskopa HUBBLE
|
 |
| hubblesite.org |
|
|
|
|
|
|
|
| |
| |
|
|
|
| :: Istraživanje vasione |
[ 25 01 2010 ]
Zemljotresi– gnev planete zemlje
[ www.politika.co.yu ] -
Neukroćena goropad
Današnja Zemljina odeća skrojena je od 22 nejednaka parčeta, 22 kontinentalne ploče, koje se na spojevima dodiruju i gurkaju. Upravo na tim šavovima, vidljivim iz satelita, nastaje 90 odsto zemljotresa. Seizmički uređaji godišnje zabeleže i do 100.000 manjih i većih podrhtavanja tla – čak 300 na sat!
Zemlja se svojski razgoropadila. Proteklih dana zemljotresi su sustizali jedan drugi, kao nevidljivom rukom vođeni: ovde slabiji, tamo snažniji. Najupečatljiviji prizori pustošenja stizali su sa ostrva Haiti, za koje su seizmolozi još u martu 2008. najavili da će ga valjano protresti potres jačine 7,2 podeljka Rihterove lestvice. Nećete verovati, preterali su jedva dve desetinke.
Seizmolozi su, inače, obznanili da se u sledećih tridesetak dana očekuju dva ili tri naknadna udara, čija bi jačina mogla da dosegne pet stepeni Rihterove skale.
Zašto su se podzemni zli duhovi toliko uznemirili?
Samo su neupućeni i neobavešteni iznenađeni jednom od najvećih kobi čovečanstva. Naša planeta se trese od samog postanka, gotovo četiri i po milijarde godina. U tom dugom razdoblju očvrsnula je samo pola odsto. Pod tankom pokoricom ostala je, uglavnom, žitka i usijana masa koja se neprestano pomera.
Dakle, nema nikakvih izgleda da dočekamo da se smiri. Zemljotresi i vulkani su naša sudbina, od koje jedino možemo da uteknemo na znatno starije „kosmičko kamenje”.
Zemljina opna je, prema proračunima, debela od pet do 70 kilometara, a najtanja je ispod mora i okeana. Pre oko 225 miliona godina prostirao se samo jedan kontinent – Pangea, sačinjen od Laurazije na severnoj i Godvane na južnoj polulopti. Svuda unaokolo protezao se svetski okean – Pantalasa. Pretpostavlja se da je današnji Tihi njegov ostatak, Atlantski i Indijski nisu ni postojali.
Prakontinent se posle perma (pre oko 225 miliona godina) raspao na nekoliko kontinenata, između kojih se pojavilo nekoliko mora i okeana.
Vatreni blizanci
Kako zemljotresi nastaju?
Današnja Zemljina odeća skrojena je od 22 nejednaka parčeta, 22 kontinentalne ploče, koje se na spojevima dodiruju i gurkaju. To je posledica pomeranja u raznim smerovima.
Tektonske ploče se kreću brzinom od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara godišnje, plivajući na ogromnoj žitkoj masi. Upravo na tim šavovima, vidljivim iz satelita, nastaju potresi: čak 90 odsto (veoma retko na samim pločama, kilometrima daleko od ivica)!
Amerika se od Evrope (ili obratno) svake godine udalji 28,5 santimetara. Da li će to oslabiti evroatlantske spone?
Geolozi i seizmolozi su utvrdili da se zemljotresi najčešće javljaju u rubnim delovima čuvenog „vatrenog prstena” što opasuje ogromnu Tihookeansku ploču na kojoj leži najveći okean na planeti. A to područje se prostire između zapadne obale Severne i Južne Amerike (čileanske), Aljaske i Japana. Ujedno je ta oblast načičkana mnogim velikim vulkanima.
Zemljotresi i vulkani su svojevrsni „blizanci prirode”, veoma često prate jedni druge. Seizmički uređaji godišnje zabeleže i do 100.000 manjih i većih podrhtavanja tla. Čak 300 na sat, malo li je! Samo u 20. stoleću usmrtili tri miliona ljudi.
Da li su snažni zemljotresi u stanju da okinu druge jake potrese?
Po svemu sudeći, odgovor je odričan, naglašava američki seizmolog Aron Velasko. Ali neophodno je proučiti sva kretanja i pomeranja, da bi se potpuno razumelo da li izazivaju ili ne „domino učinak”.
Može li se predvideti sledeći veliki s mnoštvom žrtava?
Seizmolozi se svojski upinju da najave najveći (Big One). Iščekujući ga uzduž raseline Sveti Andreja (dugačka oko 1.300 kilometara) u Kaliforniji, Amerikanci su – na temelju iščitavanja pokazatelja iz senzora i bušotina – predvideli trus za 1994. koji je zakasnio, maltene, šest godina. I prodrmao tlo znatno dalje od postavljenih merača.
Fizičar i kladenac
Uprkos višedecenijskom proučavanju, zbivanja duž raseda često zbune proučavaoce. Izvesno je da blagovremeno najavljivanje predstavlja „sveti gral” seizmologije. U Indiji i Japanu uveliko proveravaju „radonsku najavu”, a pojedinci zaviruju u satelitske snimke ne bi li zapazili male poremećaje u jonosferi nadajući se da će na osnovu promena svojstava radio-talasa veoma niske učestalosti uočili moguće predznake.
U svim dosadašnjim ispitivanjima kada su beleženi mogući nagoveštaji, kao što su curenje radona ili naelektrisanje tečnosti, nije se pokazalo da je ijedan ili više združenih verodostojno predskazao predstojeće pomeranje tla, naglašava američki geofizičar Kristofer Šolc. Uostalom, on je pre 36 godina predložio da se posmatra promena na stenama i u tečnosti na raselinama.
Ukoliko biste ga danas priupitali važi li dotična pretpostavka, odgovorio bi da nije ni potkrepljena, ni opovrgnuta. Zašto? Zato što su merenjima prikupljeni skromni podaci na osnovu kojih se može zaključiti da li to vredi ili ne vredi.
U Renselar institutu (SAD) pokušavaju da ustanove gde se nalaze tektonski šavovi na kojima s najvećom izvesnošću valja iščekivati trusove. Iako imaju na raspolaganju podatke prikupljene u minulih stotinu godina, pouzdana predviđanja još su u povoju. Od nagomilane energije trenja zavisi kolika će se snaga negde ispoljiti. I dalje nije sasvim odgonetnuto šta se odigrava u najpustošnijim zemljotresima.
Prema podacima Geološkog pregleda SAD, verovatnoća da će potres jačine (magnituda) 6,7 Rihterove lestvice ili snažniji zadesiti oblast San Franciska pre 2032. godine dostiže 62 procenta! Prethodni je 1906. razorio ovaj velegrad i usmrtio oko 3.000 ljudi.
Najstarija predskazivanja zemljotresa potiču iz šestog veka pre naše ere. Starogrčki fizičar i Pitagorin učitelj, Ferekid, nadgledajući strpljivo jedan kladenac (iščezla voda) najavio je potres koji se zbio tri godine kasnije.
Na sam dan podrhtavanja, međutim, Zemlja nas podseti na bitnu razliku između neverovatnosti i nemogućnosti.
-----------------------------------------------------------
Zgrade od cigle
Zbog čega su tolike hiljade Haićana postradale (konačan broj mrtvih i povređenih se još ne zna), iako je nedavni trus bio slabiji od prethodna dva velika koji su pogodili ovo karipsko ostrvo?
Mnoštvo zgrada u glavnom gradu i okolini sazidano je od opeke i cementa, sa slabašnim krovovima. U iznenadnom naletu podzemnih sila srušilo ih se gotovo 150.000, upravo duž raseda Enrikiljo koji razdvaja Severnoameričku i Karipsku tektonsku ploču protežući se od Jamajke do Haitija.
Od 1751. do danas ovo karipsko ostrvo pretrpelo je pet podjednako snažnih ili snažnijih trusova od nedavnog.
-----------------------------------------------------------
Smrtonosna potkovica
Čak 90 odsto zemljotresa u svetu ili 81 posto najsnažnijih otpusti svoju rušilačku moć duž područja u obliku konjske potkovice, dugačkog 40.000 kilometara, koje prelazi preko Tihog okeana i opasuje maltene celu planetu. Nazivaju ga „seizmički pojas” ili „tihookeanski vatreni prsten” (gro vulkana je tu smešteno). U toj uskoj i izduženoj oblasti bujaju megalopolisi, poput Meksiko Sitija, Tokija i Teherana u kojima bi, kako se procenjuje, u slučaju razornog potresa broj poginulih premašio tri miliona.
-----------------------------------------------------------
Aristotelovo tumačenje
Jedno od najdrevnijih tumačenja zemljotresa izložio je slavni starogrčki filozof Aristotel (384-311 g. p. n. e.) napisavši da ih izazivaju podzemni gasovi koji izlaze iz pećina u Zemljinoj unutrašnjosti.
-----------------------------------------------------------
Dve mere potresa
Svakom trusu se, kao kod krojača, prevashodno uzimaju dve mere. Jačina potresa (magnituda) pod zemljom meri se pre čuvenoj Rihterovoj skali od devet podeljaka. Snaga ispoljena na površini (intenzitet) iskazuje se Merkali-Kankani-Sibergovom lestvicom podeljenom na 12 odeljaka (stepena).
-----------------------------------------------------------
Najjači u Srbiji
Celo područje središnje Srbije zahvatio je 24. marta 1922. potres čiji se peincentar nalazio u blizini Lazarevca. Intezitet je iznosio devet stepeni Merkalijeve skale. U Beogradu se odrazio dva podeljka slabije. Prijavljena je velika šteta u brojnim naseljima, a zabeležene su i ljudske žrtve.
Stanko Stojiljković
-----------------------------------------------------------
Ukratko
. Za Crnu Goru smo odvajali od plata, a za Haiti ništa, iako nam je bliži.
. Nas obilaze prirodne katastrofe. Ubijaju nas ljudske.
. Zemlja je od ljudi pomerila pameću.
. Nama izmiče tle pod nogama i bez Rihtera.
. Haiti je primer kako se obračunava s divljom gradnjom.
. Kod nas i kad se zatrese gora, samo se rodi miš.
. Kad je Mesić izazvao zemljotres, onima preko Drine zatresle su se gaće.
. Pomoći ćemo i mi Haiti. Čim nam stigne humanitarna pomoć.
Dragutin Minić Karlo
|
|
Najnovije[ 07 09 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Kompaktni zvezdani objekti - Crne rupe
[ 07 09 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Crkve protiv Hokinga
[ 06 09 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Hoking se predomislio o bogu
[ 02 09 2010 ] [ Tehnologije ]
»3D trka se ubrzava
[ 02 09 2010 ] [ Ekologija i klimatske promene ]
»Tope se glečeri na Grenlandu
[ 23 08 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Električni avioni sve bliži stvarnosti
[ 20 08 2010 ] [ Tehnologije ]
»Ko će upravljati internetom?
[ 19 08 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Sunce uzrok katastrofa u Rusiji i Pakistanu?
[ 16 08 2010 ] [ Ekologija i klimatske promene ]
»Šta sa elektronskim otpadom?
[ 16 08 2010 ] [ Alternativni izvori energije ]
»Realna budućnost izvora čiste energije
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
Pregled vesti |
|
Pregled nauka |
|
Pregled zdravlje |
|
|
