|
|
|
|
| :: Ekologija i klimatske promene |
[ 07 12 2009 ]
Konferencija u Kopenhagenu
[ www.bbc.co.uk ] -
Predstavnici 192 zemlje okupljaju se u Kopenhagenu uoči početka medjunarodne konferencije UN posvećene klimatskim promenama.
Visoki zvaničnik UN, Ivo de Ber, rekao je BBCiju da stvari stoje odlično uoči početka konferencije na kojoj se očekuje da bude postignut dogovor koji bi zamenio Protokol iz Kjota.
Zvaničnici Svetske organizacije poručuju da emisije štetnih gasova u atmosferu mora da bude smanjena kako bi se izbegla opasnost od porasta temperature na Zemlji.
BBCijev dopisnik ocenjuje da izmedju dva bloka zemalja i dalje postoje razlike u pristupu rešenju problema globlanog otopljavnja.
Zemlje u razvoju insistiraju na tome da industrijalizovane države pred sebe postave još više ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova i obavežu se da će ispuniti obećanja koja se odnose na novčana davanja.
Uoči početka konferencije u organizaciji UN,
Svetska služba BBC objavila je rezultate istraživanja prema kojem 64%stanovnika na planeti smatra da su klimatske promene izuzetno ozbiljan problem.
To je za 20% više ljudi nego u anketi sprovedenoj pre 10 godina.
Takodje, istraživanje pokazuje da vlade zemalja širom sveta imaju podršku 60% populacije da potroše više novca kako bi se uhvatile u koštac sa ovim problemom.
No, prema istraživanju BBCija, u Americi i Kini koje su dva najveća zagadjivača na planeti, zabrinutost stanovništva zbog klimatskih promena je opala.
Kopenhagen umesto Kjota
Kopenhagen će tokom naredne dve nedelje biti stecište delegata iz više od 190 država.
Pred njima je nimalo lak zadatak i to je da pokušaju da postignu novi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, dokument koji bi trebalo da zameni 1997. nastali protokol iz Kjota koji ističe 2012. godine.
Ali, uprkos nadama i nagađanjima, među zemljama učesnicama međunarodne klimatske konferencije u danskoj prestonici postoje duboke razlike koje korene vuku ne iz Kjota, već još od početka ovog procesa začetog pre sedamnaest godina u Rio de Žaneiru.
Istorija konferencija o klimatskim promenama
"Samit planete Zemlje" u Rio de Žaneiru predstavljao je polaznu tačku u odgovoru sveta na klimatske promene i rats temperature na našoj planeti.
Skoro 150 svetskih lidera je na ovom samitu stavilo svoj poptis na sporazum nazvan "Okvirna konvencija Ujedinejnih nacija o klimatskim promenama".
Cilj konvencije je bila stabilizacija količine gasova staklene bašte u atmosferi na nivou koji bi sprečio opasan uticaj koji promene izazvane ljudskim činjenjem mogu da imaju na klimatski sistem.
Članom 4 konvencije utemeljena je ideja o zajendičkim ali različitim odgovornistima država.
To je u suštini značilo da bi zemlje sveta trebalo da smanje emisiju štetnih gasova u odnosu na količinu koju su ranije ispuštale u atmosferu i onoliko koliko mogu sebi da dozvole u tom trenutku.
Time je istovremeno naglašen i jaz između razvijenih zemalja i onih u razvoju.
To isto važi i za obećanja bogatih da će siromašnima pomoći da se nose sa promenama životne sredine.
Godine 1995. naučno telo Ujedinjenih nacija, Međuvladina komisija za klimatske promene, došla je do zaključka da je primetan uticaj ljudskih aktivnosti na rast temperature na Zemlji.
Slučaj je hteo da je u tom trenutku to bila najtoplija godina u istoriji.
U takvoj atmosferu su sve glasniji, posebno među evropskim vladam, postali zahtevi da se smanji emisija štetnih gasova koji su čovekovih aktivnosti delo:
Prilika za to im se ukazala 1997. godine i drevnoj japanskoj prestonici Kjotu.
Posle višednevnih pregovora došlo se do sporazuma o prvom zajedničkom koraku ka dostizanju ciljeva postavljenih konvencijom Ujedinjenih nacija.
Protokol iz Kjota obaveza je trideset sedam vodećih industrijskih država da, pre 2012. , smanje emisiju ugljendioksida i drugih gasova staklene bašte za nešto iznad pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Ali za zemlje poput Indije i Kine ograničenja nije bilo.
Time ojačana podela između razvijenih i nerazvijenih pokazala se fatalnom za sudbinu sporazuma iz Kjota u Sjedinjenim državama.
Mnoge američke političare razbesnelo je što i Kini nisu uvedena ograničenja na ispuštanje ugljendioksida.
Senator Čak Hejgl je, govoreći u to vreme, sumirao gnev na Kapitol Hilu:
"Ovo je veoma loš sporazum za Ameriku i mogu da vam kažem da nema te sile da, ako ga predsednik potpiše i ako ga iznese pred Senat Sjedinjenih Država, ovaj sporazum ikada prođe".
Uviđajući političku realnost u Kongresu, Klintonova Bela kuća je pre glasanja u senatu odustala od sporazuma iz Kjota.
Sjedinjene Države su, pod predsednikom Bušom, bile još manje sklone da ostanu angažovane u globalnom procesu za koji su mnogi smatrali da je nepravedan i utemeljen na sumnjivim naučnim zaključcima.
Ali, dok su SAD bile izvan protokola iz Kjota, taj dokument je i dalje činio deo izvorne konvencije.
Amerika je, 2007. godine, pod pritiskom brojnih država nevoljno pristala da učestvuje u pregovorima koji bi ovog decembra u Kopenhagenu, trebalo da dovedu do sveobuhvatnog sporazuma.
Smanjenje emisije CO2
Dvogodišnji pregovori nisu međutim značajnije pogurali proces borbe protiv klimatskih promena.
Na nedavnom sastanku u Barseloni gnevni aktivisti pokreta za zaštitu životne sredine pokušali su da blokiraju ulaze u salu za konferencije ljuti zbog sporog napretka.
U pozadini svega su problemi koji korene vuku još iz 1992 i 1997.
Bogate zemlje tvrde da se svet u međuvremenu promenio i da bi novi sporazum morao da sadrži i određena ograničenja emisije ugljendioksida u većim zemljama u razvoju, jer su one trenutno i veći zagađivači.
Zemlje u razvoju im ne ostaju dužne - bogati nisu ispunili obećanja iz 1992. godine da će siromašnima finansijski pomoći da se nose na klimatskim promenama; zemlje u razvoju su uz to i dalje u obavezi da svoje narode izvuku iz siromaštva.
Zbog svih ovih suštinskih problema zvaničnici Ujedinjenih nacija i vlade morali su da priznaju da u Kopenhagenu neće biti realizovan pravno obavezujući sporazum.
Ne mali broj zemalja u razvoju, suočenih sa trenutnim posledicama rasta temperature na planeti, ne krije ljutnju zbogs vih ovih odlaganja i za to krive bogate.
Agustin Njamnaši iz Kameruna radi za Panafrički savez za klimatsku pravdu:
"Paradoks je da dok trošimo vreme pregovarajući sa bogatim zemljama o njihovom prilagođavanju klimatskim promenama, klima primorava siromašne da se adaptiraju. Razvijene zemlje moraju da znaju da se ovde ne radi o diplomatij ili porezima, ovde su u pitanju život ili smrt. I bogati bi to morali da shvate".
Frustracija i nepoverenje nerazvijenih jedna su od glavnih prepreka na putu do sporazuma iz Kopenhagena.
Dok se pregovarači mogu pohvaliti da su tokom nekoliko proteklih godina postigli napretak u nizu tehničkih pitanja.
Među njima su ograničenje krečnja puma ili trgovina ugljendioksidom odnosno nadoknađivanje ispuštanja CO2 u razvijenim zemljama ulaganjem u smanjenje emisije štetnih gasova u zemljama u razvoju.
Problem je što onima koji u pregovorima učestvuju nedostaju uticaj i vizija koji bi omogućili postizanje komprmisa nužnih za obezbeđivanje detaljnog ogovora.
Da bi osigurale kompromis neophodan za dostizanje sveobuhvatnog sporazuma, Ujedinjene nacije su se obratile svetskim političkim liderima od kojih će većina prisustvovati konferenciji u Kopenhagenu.
Uprkos lošem rejtingu političara u celini, britanski član parlamenta Beri Gardiner veruje da u njihovom umeću veštini mogućeg možda leži i ozbiljna nada za postizanje istorijskog pomaka napred u rešavanju klimatskih problema:
"Poenta je u garantovanju pravičnosti među ljudima koji su geografski razdvojeni na različitim delovima planete i pravičnosti među generacijama, među ljudima koji su odvojeni u vremenu. Ovde je reč o političkom pitanju. Ovo prosto naprosto nije naučno pitanje, nije ekonomsko pitanje. Ovo je politika i zato će političari i biti u Kopenhagenu kako bi pokušali da pronađu rešenje. Jer,u suštini svega je ono o čemu bi političari trebalo da brinu. A to je pravda".
|
|
Najnovije[ 07 09 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Kompaktni zvezdani objekti - Crne rupe
[ 07 09 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Crkve protiv Hokinga
[ 06 09 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Hoking se predomislio o bogu
[ 02 09 2010 ] [ Tehnologije ]
»3D trka se ubrzava
[ 02 09 2010 ] [ Ekologija i klimatske promene ]
»Tope se glečeri na Grenlandu
[ 23 08 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Električni avioni sve bliži stvarnosti
[ 20 08 2010 ] [ Tehnologije ]
»Ko će upravljati internetom?
[ 19 08 2010 ] [ Istraživanje vasione ]
»Sunce uzrok katastrofa u Rusiji i Pakistanu?
[ 16 08 2010 ] [ Ekologija i klimatske promene ]
»Šta sa elektronskim otpadom?
[ 16 08 2010 ] [ Alternativni izvori energije ]
»Realna budućnost izvora čiste energije
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
Pregled vesti |
|
Pregled nauka |
|
Pregled zdravlje |
|
|
