objavio: www.vreme.co.yu
objavljeno na pregled.com: 24 03 2009

PREGLED PODSETNIK: UBISTVA POZNATIH LICNOSTI OD 1990. DO 2001.


Krvava istorija UBISTVA POZNATIH LICNOSTI
OD 1990. DO 2001.

Neki od njih bili su sve od toga; vecina je imala barem dve-tri veze tog tipa. Nijedno od tih ubistava nije rasvetljeno, a vecina pokazuje iste takticko-operativne karakteristike, tzv. rukopis pocinilaca. Glavne karakteristike su: odlicna obavestajno-tehnicka priprema; hladnokrvnost i drskost (verovatno podstaknute obecanjima da nece biti ozbiljne istrage); logistika (mnogo novca, saucesnika, vozila, telekomunikacija, sigurnih stanova); planiranje i takticko-bezbednosna zastita posle izvrsenja dakle uspesna bekstva i skrivanja. Glavna karakteristika je upravo cinjenica da su sva ta ubistva ostala nerasvetljena uprkos velikim ljudskim, tehnickim, strucnim, politickim i finansijskim resursima MUP-a Srbije i njegovih nadleznih sluzbi.

Devetnaest ubistava dogodilo se u vreme dok je sef Sluzbe/Resora drzavne bezbednosti MUP-a Srbije bio Jovica Stanisic, a jedanaest kada je na taj polozaj dosao gen. Rade Markovic. Stanisic je za sefa Drzavne bezbednosti postavljen 1991. godine, a smenjen je 27. oktobra 1998, kada je na to mesto postavljen gen. Markovic (smenjen februara 2001).

ANDRIJA LAKONIC LAKI Ubijen u lokalu "Nana" na Senjaku 23. marta 1990. Za ubistvo je u dogovoru sa policijom i tuzilastvom bio optuzen Darko Asanin (oslobodjen oktobra 1990). Pravi ubica je po svemu sudeci Veselin Vukotic, i dalje na slobodi. Iako ne spada u ovu seriju, pominjemo ga zbog umesanosti SUP-a Beograd (Miroslav Bizic) i SDB SSUP-a Jugoslavije (Bozidar Spasic i drugi). Lakonic je bio saradnicka veza policije, kao i Vukotic i Asanin.

BRANISLAV MATIC BELI Istaknuti clan i finansijer Srpskog pokreta obnove (drzao auto-otpade, umesan u organizovane kradje motornih vozila), ubijen 3. avgusta 1991. godine dok je izlazio iz svog automobila u delu Beograda u kojem je stanovao. Zaseda, vise pocinilaca, automatsko oruzje.

ISO LERO DZAMBA Poznati beogradski kriminalac. Nestao 23. septembra 1992. posle tuce u kockarnici na sestom spratu Beogradjanke. Les nije nadjen; smatra se mrtvim. Videti slucaj Vuleta Gojaka.

ALEKSANDAR KNEZEVIC KNELE Sa 21 godinom bio je najmladja "zvezda" beogradskog podzemlja. Imao jake policijske veze. Pronadjen je mrtav 28. oktobra 1992. godine u sobi beogradskog hotela "Hajat". Upad, pistolj malog kalibra sa prigusivacem, jedan pocinilac.

GEORG STANKOVIC ZORZ Ubijen kod Merkatora 1. oktobra 1993. Cuveni beogradski gangster starije generacije. Zaseda, jedan pocinilac, automat sa prigusivacem.

RADOJICA NIKCEVIC Biznismen za koga se kaze da je imao bliske veze sa sluzbom drzavne bezbednosti, ali i sa Arkanom, ubijen je 7. oktobra 1993. godine ispred svoje kancelarije na Dedinju. Njegove poslove preuzima Arkanov kum Djovani di Stefano. Zaseda, dva pocinioca, revolver velikog kalibra.

GORAN VUKOVIC MAJMUN Ubica Ljube Magasa Zemunca, sef jednog ogranka beogradskog podzemlja, ubijen je 12. decembra 1994. godine dok je ulazio u svoja kola u centru Beograda. Zaseda, dva pocinioca, automatsko oruzje.

DRAGAN POPOVIC DADILJA Ubica Ranka Rubezica (1985) i poznati gangster. Ubijen 17. jula 1995, usred bela dana, na Toplicinom vencu. Devojka koja je bila u njegovom drustvu, uspela je da pobegne, lakse ranjena. Jedan pocinilac, automatsko oruzje.

DRAGAN RADISIC Inspektor Odeljenja za krvne i seksualne delikte SUP-a Beograd. Ubijen 1. februara 1996. u ulazu svoje kuce. Zaseda, jedan pocinilac, automat sa prigusivacem.

MIROSLAV BIZIC BIZA Privatni detektiv i bivsi policajac, umesan u slucaj Lakonic ("Nana", 1990), ali i u niz drugih poslova, ubijen je 21. maja 1996. godine ispred Merkatora u Novom Beogradu. Zaseda, jedan pocinilac, automat sa prigusivacem.

BOZIDAR STANKOVIC BATICA Sin Zorza Stankovica. Ubijen na Novom Beogradu 23. juna 1996, sa Branislavom Milutinovicem. Zaseda, jedan pocinilac, automatsko oruzje.

ZORAN STEVANOVIC "Major" Srpske dobrovoljacke garde, koju je osnovao Zeljko Raznatovic Arkan, ubijen je 30. avgusta 1996. ispred hotela "Metropol" u Beogradu. Hrvatske vlasti su ga uhapsile na Baniji krajem 1990. zajedno sa Raznatovicem i jos dvojicom kada je u njihovom dzipu pronadjena veca kolicina oruzja. Zaseda, jedan pocinilac, automat sa prigusivacem.

ZORAN DIMITROV ZUCA Vidjeni pripadnik vozdovacke ekipe, vise puta meta atentata. Ubijen 6. oktobra 1996. na Konjarniku. Zaseda, jedan pocinilac, automatsko oruzje.

RADE CALDOVIC CENTA Poznata licnost beogradskog podzemlja, ubijen je 14. februara 1997. godine u svojim kolima blizu Kluba knjizevnika u Beogradu. Uz njega je stradala i Maja Pavic, kao "kolateralna zrtva". Zaseda, dva pocinioca, automatsko oruzje.

VLADA KOVACEVIC TREF Biznismen i bliski prijatelj Marka Milosevica, sina bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, ubijen je 20. februara 1997. godine ispred beogradskog Centra "Sava". Zaseda, jedan pocinilac, pistolj.

RADOVAN STOJICIC BADZA Vrsilac duznosti ministra unutrasnjih poslova Srbije, nacelnik Resora javne bezbednosti MUP-a, ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu "Mamma mia". Upad, jedan pocinilac, automat sa prigusivacem.

VUKASIN VULE GOJAK "Major" Srpske dobrovoljacke garde ubijen je 6. septembra 1997. ispred svoje diskoteke "Ric" u Beogradu, na Kosutnjaku. Bio je sef obezbedjenja kockarnice u palati Beogradjanka kada se u septembru 1992. izgubio svaki trag Isi Leru Dzambi, vodji dorcolskih prestupnika. Zaseda, snajperska puska.

ZORAN TODOROVIC KUNDAK Generalni sekretar Jugoslovenske levice ubijen je 24. oktobra 1997. godine u Novom Beogadu, ispred sedista kompanije "Beopetrol", ciji je bio direktor. U atentatu je ranjen njegov sluzbenik. Zaseda, dva pocinioca, pistolj.

JUSUF JUSA BULIC Vlasnik vise kladionica i fudbalskog kluba Zeleznik ubijen je 1998. godine dok je izlazio iz jednog beogradskog kafica. Za njega se veruje da je bio blizak Zeljku Raznatovicu Arkanu. Zaseda.

DARKO ASANIN Beogradski gangster, cije je ime vezivano za afere u podzemlju, trgovinu narkoticima i ubistvo Andrije Lakonica marta 1990. u beogradskoj diskoteci Nana, ubijen je 30. juna 1998. u svom kaficu Koloseum na Dedinju. Upad, jedan pocinilac, automatsko oruzje.

DRAGAN SIMIC Mladi i ambiciozni policijski pukovnik, nacelnik Odeljenja unutrasnjih poslova opstine Savski venac, najznacajnije opstine u gradu, ubijen je 8. jula 1999. u ulici Save Kovacevica u Beogradu. Zaseda.

MILORAD VLAHOVIC Policijski pukovnik, pomocnik nacelnika kriminalisticke sluzbe (UZSK) SUP-a Beograd ubijen je 11. marta 1999. godine ispred Sportskog centra Kosutnjak. Zaseda, snajperska puska.

SLAVKO CURUVIJA Vlasnik beogradskog dnevnika "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" ubijen je 11. aprila 1999. ispred svog stana u Svetogorskoj ulici 35, u centru Beograda, za vreme vazdusnih napada NATO-a na Jugoslaviju. Atentatu je prethodio napad na Curuviju u drzavnim medijima. Drzavna bezbednost ga je pratila celog dana, do pred samo ubistvo. Zaseda, dva ili tri pocinioca, pistolj.

ZORAN SIJAN Bivsi sampion Evrope u kik-boksu, vodja tzv. surcinskog klana kriminalaca ubijen je 27. novembra 1999. godine na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovica u Beogradu. Zaseda.

ZELJKO RAZNATOVIC ARKAN Biznismen, saradnik SDB-a, bivsi komandant Srpske dobrovoljacke garde i predsednik Stranke srpskog jedinstva, optuzen u Hagu za ratne zlocine, ubijen je 15. januara 2000. u holu beogradskog hotela Interkontinental. Upad, vise pocinilaca, pistolji; sudjenje u toku, ali do sada bez rezultata.

PAVLE BULATOVIC Savezni ministar odbrane ubijen je 7. februara 2000. u restoranu fudbalskog kluba Rad. Tom prilikom lakse su ranjeni direktor YU Garant banke iz Beograda Vuk Obradovic i upravnik restorana Rad Mirko Knezevic. Upad, jedan pocinilac, automatsko oruzje.

RADOSLAV TRLAJIC Jedan od najpoznatijih predstavnika beogradskog podzemlja, pripadnik tzv. novobeogradskog ganga, ubijen je 26. februara 2000. ispred ulaza u zgradu broj 142 u ulici Ivana Ribara na Novom Beogradu. Zaseda.

BRANISLAV LAINOVIC DUGI Novosadski biznismen i bivsi komandant paravojne Srpske garde ubijen je 21. marta 2000. u Ustanickoj ulici ispred parkinga kod hotela Srbija u Beogradu. Zaseda, jedan pocinilac, pistolj.

ZORAN DAVIDOVIC CANDA Biznismen i tzv. zestoki momak sa beogradskih ulica ubijen je 23. marta 2000. po povratku iz Novog Sada sa sahrane Branislava Lainovica Dugog. Ubijen je na ukljucenju na autoput Zagreb-Beograd kod fabrike Grmec. Sa njim je poginuo i njegov saputnik Ivan Stojanovic. Bili su u automobilu kome je trebalo da bude Zoran Uskokovic Skole. Zaseda, dva pocinioca, automatsko oruzje.

ZIKA PETROVIC Generalni direktor JAT-a ubijen je 25. aprila 2000. ispred svoje kuce u ulici Jase Prodanovica broj 20 u Beogradu. Zaseda, jedan pocinilac, pistolj.

ZORAN USKOKOVIC SKOLE Beogradski biznismen, cije je ime pominjano u vezi sa ubistvom Zeljka Raznatovica Arkana, ubijen je 27. aprila 2000. u vatrenom okrsaju u beogradskom naselju Vidikovac. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Milos Stevanovic. Jurnjava automobilima, dva pocinioca, automatsko oruzje.

Analiza

Bez obzira na takticke slicnosti u nacinu izvrsenja, motivacije ovih ubistava su kako se cini razlicite. Deo spada u obracune zlocinackih organizacija na koje je policija zmurila, jer je to bilo prakticnije (ili ih je podsticala); deo spada u "ostavinske rasprave", tj. deobe monopola posle smrti velikih igraca; deo spada u bezobzirne osvete; neki su ubijeni greskom (Canda i Stankovic, kada se ciljalo na Skoleta). Ali sto je najvaznije deo ovih ubistava politicki je motivisan. To su slucajevi Belog Matica, Radojice Nikcevica (njegove poslove nasledjuju Arkan i njegov kum Djovani di Stefano), inspektora Radisica, Miroslava Bizica, Zorana Stevanovica, Vlade Kovacevica Trefa, gen. Stojicica Badze, Zorana Todorovica, Darka Asanina, puk. Simica, puk. Vlahovica, Slavka Curuvije, Zeljka Raznatovica Arkana, Pavla Bulatovica i Zike Petrovica. Dakle, petnaest slucajeva u kojima postoji osnovana sumnja da imaju politicku pozadinu, s obzirom na znacaj, veze, proslost i sluzbene polozaje zrtava; izvesno je da su raspolagali informacijama od kriticne vaznosti. Naime, u Srbiji se glava najcesce gubi zbog informacija, a ne zbog novca ili osvete.

U ovoj analizi izuzimamo tri slucaja: saobracajnu nesrecu na Ibarskoj magistrali 1999. u kojoj su smrtno stradala cetvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove i ranjen Vuk Draskovic; otmicu Ivana Stambolica, 25. avgusta 2000. i smrt (do sada sluzbeno nerasvetljenu) istraznog sudije Nebojse Simeunovica krajem 2000. Ta tri slucaja atipicna su za dosadasnji uobicajeni "rukopis" zlocinackih organizacija ili organizacije o kome je rec, sto ne znaci da nisu skandalozna, da ne poticu iz istog izvora i da ne vapiju za rasvetljavanjem. U slucaju Ibarske magistrale, rec je o osnovanoj sumnji za ubistvo sa umisljajem putem ugrozavanja opste bezbednosti u javnom saobracaju. Dosadasnje indicije ukazuju na saucesnistvo u najmanju ruku Savezne uprave carina i odredjenih organa unutrasnjih poslova MUP-a Srbije, pa prema tome treba ocekivati i odredjene rezultate istrage koja je u toku ako ih bude, to jest.

U slucaju Ivana Stambolica, rec je za sada o protivpravnom lisavanju slobode, za koje je tek 15. februara 2001. godine Okruzno javno tuzilastvo naslo za shodno da podnese zahtev za sprovodjenje istraznih radnji. Slucaj Ivana Stambolica nije prvi: u leto 1993. doslo je do epidemije otmica u Beogradu, kada je bio otet i novinar "Vremena" Dusan Reljic; ali tada su sva oteta lica bila pustena posle vremenskog perioda od tridesetak sati pa do desetak dana i posle temeljitih ispitivanja na razne teme. Sve karakteristike tadasnjih otmica (obavestajna priprema, logistika, telekomunikacije, transport, strucnost ispitivaca, lokacije zatocenja i opsta taktika) ukazuju na dobro strukturisanu organizaciju sa definitivnom drzavnom podrskom, bila ona civilna (DB) ili vojna (sto je mnogo manje verovatno). Sama cinjenica da Ivan Stambolic i dalje nedostaje posle sest meseci ukazuje da bi se njegov slucaj mogao uskoro pribrojati gorenavedenim slucajevima.

Sudija Simeunovic nestao je, da bi les bio pronadjen u reci Savi. Sudsko-medicinski nalazi nekonkluzivni su, mada kriminalisticka analiza upucuje na mogucnost ubistva pre nego samoubistva.

Ostavimo li po strani ova tri slucaja, uocicemo matricu u nabrojanim slucajevima ubistva. Ta matrica, dakle nacin izvrsenja, "rukopis", profil zrtava i najvaznije od svega cinjenica da pocinioci nisu otkriveni, ukazuje da organi unutrasnjih poslova MUP-a Srbije ili nisu bili sposobni (sto se javlja kao neverovatno), ili nisu bili voljni (u sta je tesko poverovati), ili su imali instrukcije da po tim slucajevima ne postupaju. Ne moze se iskljuciti ni mogucnost upletenosti organa i sluzbi MUP-a Srbije u ta ubistva, s obzirom na nabrojane cinjenice. Kao tesko prihvatljiva javljaju se tumacenja po kojima Srbijom i Beogradom haraju "strane sluzbe" i tajanstvene "teroristicke organizacije" koje ubijaju koga hoce; takva su tumacenja neozbiljna, s obzirom na brojnost, strucnost, ovlascenja i resurse organa unutrasnjih poslova. Po svemu sudeci, Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije i njegov Resor drzavne bezbednosti morace da budu pretreseni i ocisceni iznutra, sopstvenim snagama, tim pre sto podaci ukazuju na "srastanje" (ministar Dusan Mihajlovic) policije i organizovanog kriminala na mnogim planovima: od pruzanja zastite, pa do "tipovanja" i obavestajnog rada u korist kriminalaca. Postoji takodje osnovana sumnja da je do jos veceg srastanja doslo izmedju drzavne bezbednosti i odredjenih politickih stranaka, a radi omogucavanja izvrsenja krivicnih dela: od pokusaja promene ustavnog poretka, preko zloupotreba sluzbenog polozaja, pljacki, korupcije i protivpravnih prisvajanja tudje imovine; o drugim krivicnim delima i da ne govorimo. Najnoviji dogadjaji ranjavanje vozaca nacelnika RDB-a Gorana Petrovica, prepad na vozilo ministra Mihajlovica i dvostruko ubistvo iste noci u ulici Kneza Milosa ukazuju da se stvari jos nisu promenile. Postoji takodje osnovana sumnja da se vredno radi na obezbedjivanju kontinuiteta izvesnih politicko-policijsko-finansijskih struktura i veza od stare ka novoj vlasti; nikakvo cudo rec je o monopolima, "ugradjivanjima" (korupciji) i stecenim pozicijama; sve je to izvor visokih prihoda za umesana lica i sve je to nemoguce bez zastite i saradnje organa unutrasnjih poslova, pravosudja i drugih drzavnih organa. Tako se radilo do sada i bilo je veoma uspesno za aktere tih mahinacija.

Ako se do ciscenja i uvodjenja reda u MUP Srbije, njegove organe i sluzbe/resore ne dodje sopstvenim snagama i naporima postenih i nekompromitovanih policajaca u saradnji sa novom vladom, ministrom i novim nacelnicima sluzbi, novoj vlasti nece preostati nista drugo nego da se odluci na radikalne mere ako misli da opstane i sacuva poverenje biraca. Radikalne mere bi u tom slucaju nuzno vodile raspustanju odredjenih organizacionih jedinica; zameni znacaka i sluzbenih legitimacija; i radikalnoj reviziji zaposlenih posle takvih pocetnih poteza. Nova vlast u Srbiji, demokratski izabrana 23. decembra, ne moze i ne sme da preuzme hipoteku zlocina Milosevicevog rezima; ona mora da te zlocine rasvetli do kraja bez obzira na to koliko visoko odgovornost seze.

Preuzeto iz nedjeljnika "Vreme"