objavio: www.blic.co.yu
objavljeno na pregled.com: 13 10 2011
Šta nam strada od stresa?
Biljana Tasić,
Čovek je često izložen različitim stresnim situacijama koje ga direktno ili indirektno ugrožavaju. Ono što su brojna naučna istraživanja potvrdila tokom prethodnih 40 godina jeste da su iznenadnim bolestima, poput infarkta miokarda, prethodila burna događanja u životu obolelog, iako to nije uvek bilo vidljivo. Naime, dugotrajna i snažna emocionalna stanja mogu da preusmere fiziološke procese organizma ka patologiji.
Ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizme koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti.
- Zahvaljujući ovim mehanizmima, ljudi bez većih posledica savladavaju akutni stres, čak i kada je visokog intenziteta. Problem su, međutim, ponavljane stresne situacije ili prisustvo stalnog (hroničnog) stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta - objašnjava profesor doktor sc. med. Branislav Antić, neurohirurg sa VMA i urednik sajta Bol.rs.
Kod hroničnog stresa, odbrambeni mehanizmi su stalno ukjučeni, tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u organizmu. Na taj način pojava koja se opisuje kao hronični stres pretvara primarno odbrambenu reakciju u suprotnost - opasnost po čoveka.
STOMAK
Mučnina, povraćanje, bol u stomaku, gastroezofagenalna refluksna bolest (vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak), gojaznost.
SRCE
Ubrzano lupanje srca, povišenje krvnog pritiska, povećan rizik od holesterola i srčanog udara.
MOZAK I NERVI
Glavobolje, osećanja beznađa, nedostatak energije, tuga, nervoza, bes, iritabilnost, povećana ili smanjena želja za hranom, problemi sa koncentracijom, pamćenjem, spavanjem, mentalnim zdravljem (panični napadi, anksioznost i depresija).
IMUNITET
Smanjena sposobnost organizma da se oporavi ili izbori sa bolestima.
KOŽA
Akne i slični problemi (vitiligo, sušenje kože...).
PANKREAS
Povećan rizik od dijabetesa
SISTEM ZA REPRODUKCIJU
Kod žena se javlja neregularan ili bolan ciklus i smanjenje seksualne želje. Kod muškaraca se javlja impotencija i nestaje želja za seksom.
MIŠIĆI I ZGLOBOVI
Veoma je česta napetost i bol u mišićima (posebno u vratu, ramenima i leđima), povećan je rizik od smanjenja gustine kostiju.
CREVA
Dijareja, zatvor i ostali problemi sa varenjem.
Franc Aleksandar, naučnik koji je postavio temelje psihosomatske medicine, izdvojio je sedam najkarakterističnijih psihosomatskih bolesti: povišen arterijski pritisak, gastroduodenalni ulkus, ulcerozni kolitis, hipertireoza, bronhijalna astma, hronični reumatoidni poliartritis, neurodermatitis. Osobe koje prolaze kroz hroničan stres prolaze kroz tri faze:
ALARM - karakterišu je kontinuirana napetost, loše raspoloženje, poremećaj u koncentraciji, loš san, potreba za samoizolacijom.
OTPOR - organizam se prilagođava novonastaloj situaciji, a pacijent nije u stanju da shvati da je ozbiljno ugrožen i da treba nešto da preduzme.
ISCRPLJENOST - problem može da se prevlada samo uz stručnu pomoć. Ukoliko to izostane, vrlo brzo može da dođe do ozbiljnih telesnih posledica.
Ugrožene pasivne osobe
Prema nekim teorijama, određeni tipovi ličnosti imaju veću sklonost ka pobrojanim bolestima. Smatra se da osobe koje zavise od drugih imaju veće šanse da obole od ulceroznog kolitisa, da hipertenzija češće pogađa one koji potiskuju bes i samo na prvi pogled deluju smireno, a da se astmatičari pasivno predaju sudbini.
Povezane teme: duh i rtelo, stres
NOVO ESTRADA www.vesti-online.net