objavio: www.blic.co.yu
objavljeno na pregled.com: 27 03 2012
Vreme je za vitamine: Obezbedite telu dodatnu energiju
Vreme je za vitamine: Obezbedite telu dodatnu energiju
Irena Hadžiomerović,
Nakon zimskih meseci koje ste uglavnom provodili u zatvorenom prostoru, došlo je vreme za prolećno buđenje organizma. Kako biste se što bolje pripremili za izlazak napolje i uhvatili korak sa uobičajenim brzim ritmom svakodnevice, neophodno je da obezbedite organizmu dovoljne količine vitamina i minerala.
- Najbolji izvor vitamina je voće i povrće, mada se danas često javlja potreba za dodacima ishrani - ističe doktor medicine Srđan Glišić.
SUPLEMENTI
- Generalno gledano, danas u svim namirnicama ima drastično manje vitamina i minerala nego što je to bio slučaj pre trideset godina - upozorava doktor Glišić i preporučuje umerenu upotrebu suplemenata.
Na primer, koenzim Q10 i kompleksni preparati kao što su ekstrakti biljaka su uvek poželjni. Pojačavaju opšte stanje imuniteta i štite od bolesti, a u to spada sve od obične prehlade, preko promena na koži, do bolova u kostima. Pre upotrebe suplemenata posavetujte se sa lekarom.
MAGNEZIJUM
Magnezijum je neophodan za pravilno funkcionisanje organizma jer učestvuje u sintezi antitela i tako čuva zdravlje. Usled nedostatka magnezijuma javljaju se grčevi u mišićima, problemi sa cirkulacijom, nervoza i druge neprijatnosti. Kao dodatak ishrani se obično uzima u obliku šumećih tableta jednom dnevno.
Stara izreka koja kaže da jedna jabuka na dan štiti zdravlje, a dve produžavaju život, nije nastala bez razloga. Redovnom konzumacijom voća i povrća ojačaćemo imunitet i pomoći organizmu da se izbori sa slobodnim radikalima koji posebno nastaju u periodima mirovanja.
- Prirodni plodovi obiluju antioksidansima koje je neophodno svakodnevno unositi, najbolje kroz nekoliko manjih i pravilno raspoređenih užina. Vodite računa o tome da voće i povrće bude dobro oprano -upozorava doktor Glišić i napominje da se mnogi ljudi, usled gomilanja obaveza, nažalost hrane jednolično.
KALCIJUM
Kalcijum je gradivni element kostiju i zuba, pa je stoga neophodan za njihovu snagu i izdržljivost. Bez kalcijuma ne bi mogle da se odvijaju mišićne kontrakcije, kao ni prenošenje nervnih signala niti izlučivanje hormona i enzima. Preporučene dnevne doze iznose oko 800 miligrama. Najčešće se unosi u obliku tableta, i to u manjim dozama.
Q10
Koenzim Q10 poznat je čuvar srčane funkcije i usporava proces starenja. Ljudski organizam ima sposobnost njegove sinteze, ali kako se ona smanjuje nakon tridesete godine, ne bi bilo loše da ga u tom slučaju unosite kao dodatak ishrani. Preporučuje se doza od oko 30 miligrama dnevno. Budući da je Q10 rastvorljiv u mastima, najbolje je unositi ga putem uljanih preparata, kao što su gel kapsule u sojinom ulju.
VITAMIN A
Vitamin A često se naziva i vitaminom rasta ili antiinfektivnim vitaminom. Nalazi se u namirnicama životinjskog i biljnog porekla kao što su žumance, mleko, sir, grašak, spanać, zelena salata, peršun, kelj, šargarepa, suva šljiva, višnja i breskva. Dnevne potrebe odrasle osobe iznose oko jednog miligrama.
- Zahvaljujući antioksidansnim svojstvima, ovaj vitamin pozitivno deluje na kosti, zube i kožu - objašnjava doktor Glišić.
VITAMIN C
Za razliku od većine životinja, ljudski organizam nema sposobnost da sintetiše vitamin C, tako da je posebno važno da ga unosimo putem hrane ili kroz dodatke ishrani. On ima važnu funkciju u stvaranju hormona nadbubrežne žlezde, utiče na smanjenje lošeg holesterola u krvi i ima druga blagotvorna dejstva. Prirodni izvori su limun, pomorandža, paradajz, peršun, zeleno lisnato povrće, kopriva, ren, paprika, karfiol itd. Prema rečima doktora, jedan od najvećih izvora je acerola.
Lekovita svojstva cimeta:
- Ublažava reumatske bolove
- Poboljšava aktivnost mozga
- Uklanja gljivične infekcije
- Pomaže kod upala
- Reguliše količinu šećera u krvi
- Odličan je za varenje
VITAMIN E
Relativno velike količine vitamina E nalaze se u biljnim uljima kao što su sojino, laneno, ulje kikirikija, pšeničnih klica i druga ulja.
Dosta je zastupljen i u pšeničnim i kukuruznim klicama, pirinču, ječmu i kikirikiju, a doprinosi pravilnom funkcionisanju nervnog sistema i mladalačkom izgledu kože, pa se zato naziva i vitaminom lepote.
Ne bi trebalo unositi više od 15 miligrama dnevno.
Povezane teme: nutricionizam, ishrana, suplementi
IZBORI ZA SRBIJU www.bujanovac.us