|
|
|
|
| :: Ishrana |
Posledice nepravilne ishrane
[ 31 05 2007 ]
[ www.stetoskop.info ] -
Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu: rezultata studije 'Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije' iz 2000. godine, podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodične ishrane u periodu od 14 godina.
Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak. Isključivo beli hleb jede 60 % mladih i 50 % odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene orga-nizacije. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Ribu nikada ne jede 60 % dece i mladih. Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvr-ta osoba smatra da alkohol nije štetan. Unos masti, pogotovu životinjskih, je preveliki.
Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2 %, masti 32,4 % a ugljeni hidrati 55,2 %. Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina - 10,6 % energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan. Žitarice su obezbeđivale oko 46 % energetskog unosa. Unos povrća iznosio je svega 4,8 % ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3 % ukupne energije, meso i proizvodi od mesa 11,3 % (riba svega 0,45 %), a mleko i mlečni proizvodi 6,9 % prose-čnog dnevnog energetskog unosa.
U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5 %, a masti životinjskog porekla 5,7 %. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.
Preko 44 % stanovništva Srbije u navedenom periodu trošilo je za ishranu više od 70 % svojih mesečnih prihoda. Brojni slučajevi komorbiditeta mogu se dovesti u vezu sa ne-pravilnom ishranom (tabela 1).
Tabela 1. Posledice nepravilne ishrane u Srbiji
Nutritivna anemija - 25 % dece ispod 7 godina - 14 % adolescenata - 27 % odraslih
Gojaznost - 10 % dece i omladine - 37 % predgojaznih odraslih - 17 % gojaznih odraslih
Pothranjenost - 17-20 % dece - 13 % omladinaca - 5-15 % odraslih
Hipertenzija - 5 % dece i omladine - 40 % odraslih
Dislipidemije - 6-8 % dece i omladine - preko 30 % odraslih
Dodatni faktori rizika su :
- više od 60 % ispitanika je nedovoljno fizički aktivno,
- svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30 % adolescenata su pušači. Pušenje uništava i vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća,
- više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje nije važno za nastanak hroničnih bolesti i da nisu odgovorni za obolevanje,
- većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično ponaša-nje za zdravlje.
Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60 % i još uvek imaju rastuće trendove. U ovim bolestima koronarna bolest učestvuje sa 19%, a pretposta-vlja se i više. U poslednjoj deceniji je porasla stopa umiranja od koronarne bolesti u Srbiji kod oba pola za oko 30%. Dakle, nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su posled-njih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas.
Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja 'Oktobar ? Mesec pravilne ishrane'. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje. Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama, odvijaju i u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija. Svake godine održi se veliki broj preda-vanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, maskenbala i slično. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivno-sti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh.
Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, značajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.
Doc.dr Maja Nikolić
|
|
Najnovije[ 27 08 2010 ] [ Istraživanja i nove tehnologije ]
»Zagađenost vazduha uzrok moždanih udara
[ 27 08 2010 ] [ Vesti ]
»Spor oko istraživanja matičnih ćelija
[ 23 08 2010 ] [ Nega tela ]
»Tonik hidrira, a krema hrani kožu
[ 13 08 2010 ] [ Istraživanja i nove tehnologije ]
»Psi mogu da "nanjuše" rak
[ 27 07 2010 ] [ Alternativa i fitoterapija ]
»Valerijana može da ošteti jetru, a aloja bubrege
[ 16 07 2010 ] [ Ishrana ]
»Pesticidi proterani sa domaćih tezgi
[ 16 07 2010 ] [ Vesti ]
»Inspekcija ne zna uzrok smrti devojke
[ 16 07 2010 ] [ Bolesti ]
»Gojaznost povećava rizik od dijabetesa
[ 13 07 2010 ] [ Teme ]
»U šumadijskim bunarima streptokoke i ešerihija
[ 12 07 2010 ] [ Nega tela ]
»Solarijum izaziva rak
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
Pregled vesti |
|
Pregled nauka |
|
Pregled zdravlje |
|
|
|
