zdravlje zdrava ishrana vesti fitoterapija rak dijabetes lekovito bilje lecenje biljem nega tela bolesti istrazivanja nove tehnologije
nauka i tehnika zdravlje
magazin bolesti lekovito bilje
:: Zdravlje magazin
Vesti
Ishrana
Bolesti
Nega tela
Alternativa i fitoterapija
Imajte u vidu
Istraživanja i nove tehnologije
Teme
Najčešća pitanja


 
:: Imajte u vidu
Imunitet je još velika misterija
[ 28 10 2014 ]
[ www.b92.net ] - Uprkos brojnim analizama u laboratoriji, naučnici nisu shvatili šta utiče na optimalan rad imunog sistema. Nije dokazano da suplementi jačaju otpornost organizma. Sa starenjem imunitet postepeno slabi.

Foto: dream designs/Freedigitalphotos.net

Ogroman broj naučnika u celom svetu pokušava da "secira" naš imuni sistem, i pruži odgovor na pitanje: šta utiče na to da nekada imunitet "radi kao sat", a nekada "zakaže"?

Imunitet odrađuje sjajan posao u borbi protiv svih vrsta mikroorganizama - izazivača bolesti. Pitanje koje muči naučnike je da li je moguće da mi nekako utičemo na te procese i učinimo naš imuni sistem jačim?

Osnovni problem je to što da bi imuni sistem funkcionisao dobro, on zahteva balans i harmoniju mnogo međuzavisnih faktora. Teorija o kojoj se poslednjih godina mnogo razmišlja, da je generalno zdrav životni stil najbolje što možemo da uradimo za svoj imunitet, zasad nema čvrstu naučnu potvrdu. Ali istraživanja u tom smeru se nastavljaju, ispituje se uticaj ishrane, vežbanja, godina, psihološkog stresa, suplemenata, biljnih dodataka, i ostalih faktora na imuni odgovor i kod životinja i kod ljudi.

Imuni sistem ne postoji izdvojeno od ostatka našeg tela, pa svi procesi u organizmu deluju i na naše odbrambene snage. Ovo je ujedno i najbolji argument onih koji tvrde da se zdravim životnim stilom može uticati na imunitet.

Iako je svetsko tržište preplavljeno raznim preparatima za koje se tvrdi da pozitivno utiču na rad imunog sistema, zasad nema naučne potvrde za to. A nema ni mnogo logike. Naprotiv, prosto povećanje broja bilo kakvih ćelija u organizmu, pa makar i imunih, ne mora nužno da bude pozitivna stvar. Na primer, sportisti koji koriste "krvni doping", pumpajuću dodatnu krv u telo da bi podigli broj ćelija krvi i "podigli" sopstvene performanse, s druge strane povećavaju rizik od šloga. Sam sebi neprijatelj Istraživanje imuniteta ne može da ide samo u smeru pojačavanja njegovog rada. Jer, za optimalno zdravlje i odustvo bolesti, potrebno je da i imunitet radi dobro, ni premalo, ni previše. Posledica preteranog rada imuniteta je da odbrana sopstvene ćelije tela prepoznaje kao neprijatelja i napada ih izazivajući neku od mnogih autoimunih boesti.

Svi pokušaji da se pojačaju ćelije imunog sistema naročito su komplikovani, jer njega čini mnogo različitih tipova ćelija, koje reaguju na mnogo različitih mikroba na mnogo različitih načina odbrane. Koje ćelije onda jačati i kako? Na ovo pitanje trenutno naučnici nemaju odgovor.

Ono što znaju jeste da telo konstantno proizvodi nove imune ćelije. Naš organizam svakako proizvodi više limfocita nego što može da ih iskoristi, a višak ćelija se uklanja prirodnim procesom uklanjanja - apoptozom. Niko još ne zna koliko ćelija je potrebno, i ćelija koje vrste, da bi imuni sistem funkcionisao optimalno.

Na primer, kada broj T ćelija kod pacijenata obolelih od side padne ispod određenog nivoa, pacijent se razboleva jer njegov imuni sistem nema dovoljno T ćelija da bi se borio sa infekcijom. Dakle, postoji granična linija ispod koje naš imuni sistem ne može da radi svoj posao. Ali koliko je T ćelija dovoljno da sistem dobro radi, i gde je ta "prelomna tačka", to još niko ne zna.

Mnogi istraživači pokušavaju da istraže efekte mnogobrojnih faktora na imunitet. Neki mere određene komponente krvi poput limfocita ili citokina. Ali niko od njih ne zna pouzdano šta ta merenja znače u kontekstu sposobnosti našeg tela da se bori protiv bolesti.

Već je dokazano da sa starenjem sposobnost našeg imuniteta da adekvatno reaguje postepeno se smanjuje, što dovodi do više infekcija, zapaljenskih bolesti i kancera od kojih osoba može da oboli. Kako se životni vek poslednjih decenija konstantno povećava, tako raste i broj obolelih od bolesti koje su povezane sa starenjem.

Respiratorne infekcije, grip i naročito upala pluća su najčešći uzrok smrti osoba starijih od 65 godina. A u nastanku tih bolesti nekada značajnu ulogu ima - posustali imunitet. Neki naučnici to povezuju sa smanjenjem broja T ćelija, verovatno iz timusa, koji atrofira sa godinama, i proizvodi sve manje ovih ćelija, ključnih za borbu sa infekcijama. Neki istraživači smatraju i da koštana srž s godinama postaje sve manje efikasna i produktivna u proizvodnji imunih ćelija.

Način na koji se imunitet gasi s godinama najbolje se vidi po reakcijama starijih ljudi na vakcine. Izučavanje vakcine za grip pokazalo je da je kod ljudi starijih od 65 godina efikasnost vakcine 23 odsto, dok je kod dece 38 odsto. Ipak, vakcina značajno snižava obolevanje od gripa kod starijih, i što je još važnije, smrtnost od te bolesti.

Pojačivači imuniteta

Specijalni zdravstveni izveštaj koji je izdao Univerzitet Harvard analizira aspekte uticaja raznih elemenata na imunitet. Ni za jedan element zdravog života nije dokazano da pojačava imunitet, ali nije dokazano ni da ima negativan uticaj.

Ishrana

Osobe koje žive u siromaštvu i pothranjene su mnogo su podložnije infektivnim bolestima, pokazuju istraživanja. Još je premalo studija koje ispituju efekte ishrane na imuni sistem, a još manje onih koje bi direktno povezali ta dva faktora.

Stres

Gotovo da nema bolesti koja se na neki način ne može dovesti u vezu sa stresom, i koja ne upućuje na povezanost uma i tela. Naučnici ne uzimaju u obzir kratkoročne stresove, već pre svega dugotrajne i učestale stresove s kojima osobe dugo žive. Istraživački tim iz Ohaja došao je do saznanja da dugotrajni stres prekida komunikaciju između nervnog, endokrinološkog i imunog sistema.

Biljni suplementi

Nema čvrstih dokaza da bilo koja biljka utiče pozitivno na borbu protiv bolesti. Ali to ne znači da biljni dodaci nemaju povoljan uticaj na imunitet, ali je on individualno različit kod različitih osoba.

Nedostatak mikroelemenata

Postoje dokazi da je manjak određenih mikroelemenata, poput cinka, selena, bakra, folne kiseline, vitamina A, B6, C, i E u ogledima na životinjama uticao na imuni sistem. Ali, naučnici nikako ne preporučuju uzimanje dodatnih vitamina i minerala "napamet", naročito ne velike doze. Na primer, dovoljno cinka je važno za imunitet, ali prevelike doze mogu čak da blokiraju rad imunog sistema.

Vežbanje kao stil života

Oko vežbanja kao pomagača imunog sistema vodi se velika diskusija, jer je ono okosnica zdravog životnog stila na kojem se insistira.

Kao i zdrava ishrana, vežbanje može da doprinese dobrom opštem zdravlju. Ali još nemaju odgovor na pitanje da li će bavljenje sportom kod svakoga moći da izazove pozitivne efekte na odbrambene mehanizme tela.

KAKO RADI IMUNI SISTEM?

Imuni sistem je nalik tvrđavi koja se bori protiv virusa, bakterija i ostalih patogena. Ta "tvrđava" ima dve linije odbrane. Najpre koža i mukozne membrane u respiratnornom traktu skeniraju i napadaju strane napadače. Onda sledi naredna linija odbrane - imunitet šalje bela krvna zrnca u napadnuti region tela. Te ćelije deluju zajedno sa specijalizovanim ćelijama, proteinima u krvi koji se zovu antitela, na kraju uništavajući patogene.

Tipovi imunih ćelija:

1. Napadači

Da bi virusi i bakterije prodrli u telo, potrebno je da mukozna membrana bude suva ili da ima rana na koži. Kod zdravih osoba imunoglobulin A napada "uljeze" i ne dozvoljava da se šire kroz telo. Ako imunitet ne radi dobro, ili je napad masovan, dolazi do prodiranja patogena u telo.

Kada napadači prodru, bela krvna zrnca otpuštaju materije koje stimulišu hipotalamus da podigne telesnu temperaturu.

2. Branioci

Bele krvne ćelije okružuju patogen i uništavaju ga

Antitela u krvi prepoznaju patogen kao "uljeza" i to pokreće lančanu reakciju u kojoj bela krvna zrnca iz vena, koštane srži i slezine žure na problematično mesto.

3. "Ubice"

U određenom momentu, bele krvne ćelije okružuju patogen i bukvalno ga progutaju, otpuštajući jake materije koje ga razgrađuju.

Najbolji branioci organizma

Krajnici - Filtriraju patogene koji prolaze kroz grlo.

Jetra - Bela krvna zrnca u ovom organi filtriraju krv i sve patogene u njoj.

Mukozne membrane - nalaze se u respiratornim organima i gastrointesinalnom traktu odbijaju mikroorganizme i sadrže imunoglobuline za borbu protiv njih.

Koštana srž - Sve imuno ćelije kreću odavde, bela krvna zrnca se formiraju u koštanoj srži a onda otpuštaju u krvotok.

Timus - organ u kojem nove bela krvna zrnca rastu i specijalizuju se.

Slezina - eliminiše nenormalne ćelije iz cirkulacije.

Limfni čvorovi - funkcionišu kao filteri i proizvode antitela koja napadaju abnormalne ćelije

Koža - drži alergene i patogene dalje od prodiranja u telo.

Izvor: Novosti.rs
ZDRAVLJE www.petarjovanovic.net

prethodna strana verzija za štampu pošalji kao email

Najnovije

[ 28 11 2014 ] [ Ishrana ]
»Napunite se energijom od ranog jutra: Evo šta treba da doručkujete

[ 27 11 2014 ] [ Ishrana ]
»Jogurt prevencija za dijabetes tipa 2

[ 27 11 2014 ] [ Imajte u vidu ]
»Pozitivan stav – duži život

[ 25 11 2014 ] [ Imajte u vidu ]
»Dvadeset stvari koje uspješni ljudi nikad ne rade

[ 25 11 2014 ] [ Ishrana ]
»Voće i povrće čuva psihičko zdravlje

[ 24 11 2014 ] [ Ishrana ]
»Cvekla u službi lepote

[ 24 11 2014 ] [ Ishrana ]
»Vitamin B i pamćenje

[ 24 11 2014 ] [ Alternativa i fitoterapija ]
»Anis - začin koji tera nesanicu

[ 22 11 2014 ] [ Ishrana ]
»www.herbal-elixir.net MELEMI PETRA JOVANOVICA

[ 22 11 2014 ] [ Ishrana ]
»Grožđe leči akne

Vaš indeks telesne mase
masa [kg]
visina [cm]

saznajte više »