Malo jedem, a gojim se
[ 06 05 2006 ]
[ www.politika.co.yu/viva ] -
Onaj ko pokušava da oslabi često ne procenjuje objektivno količinu
i vrstu unetih namirnica ili mu se ceo život sveo na sedenje i stres
Koliko ste puta čuli žalopojku: "Malo jedem, a kazaljka na vagi skače. Moja prijateljica od jutra do mraka nešto žvače, ali na njoj se to ne vidi".
Ovako zvuči klasiča pritužba onih koji na svaki način pokušavaju da se kontrolišu za stolom, ali nikad nisu uspeli da dostignu (ili održe) idealnu težinu.
Kad su krive svakodnevne navike. - Uzroci povećane telesne težine su mnogobrojni i kreću se od neprilagođenog načina ishrane (u kojem prednjače masne i kalorične namirnice) do netačne procene količine pojedene hrane i pogrešnog načina života.
Kad sve zavisi od fizioloških osobina pojedinca. - Događa se da nam i fiziološke karakteristike uskraćuju idealnu figuru. Usporeni metabolizam, na primer, otežano vari i prerađuje hranu. Ali, i za taj slučaj ima leka: promenite jelovnik i povećajte fizičku aktivnost.
Greške u brojanju kalorija. - Pogrešna procena unete količine jedna je od najčešćih grešaka. Ponekad je dovoljan gazirani napitak ili neplanirana užina da dnevni unos kalorija premaši količinu koju organizam može da svari.
Sve se broji! - Kad tvrde da strogo vode računa o onom što pojedu, ljudi obično u to i veruju. Greška je što pri tom misle samo na glavne obroke.
? Nažalost, sve ono što u toku dana gricnemo ili gucnemo sadrži kalorije: karamela, šoljica kafe sa kašičicom šećera, voćni sok. Jedino u vodi nema kalorija!
Kontrola emocija. - Uredno prebrojavanje kalorija komplikuje i psihičko stanje. Javljaju se bes, bespomoćnost, razočaranje, ali i dosada.
? Onaj ko otvara frižider kad god je nervozan, ne mari mnogo za vrstu i količinu namirnica, s tim što veću utehu nalazi u masnim, slatkim i "konkretnim" jelima.
? Isto se događa i kad mezetimo ispred televizora, ne vodeći mnogo računa o tome šta jedemo, budući da je pažnja usredsređena na druge stvari.
Da li je kriva tireoidea? - Tireoidea, to jest žlezda u obliku leptira smeštena u dnu vrata, proizvodi hormone T3 i T4 koji utiču i na rad metabolizma.
? Mehanizam koji reguliše rad štitne žlezde ume da zataji. Kad tireoidea radi smanjeno ili nikako (hipotireoidizam), simptomi su otežana koncentracija, umor, suva koža, poremećeni menstrualni ciklus, loše raspoloženje, u težim slučajevima i gojaznost.
? Posle prvih simptoma treba otići endokrinologu koji će preporučiti rutinski pregled krvi kako bi se utvrdili količina TSH (hormona, nastalog u hipofizi, koji reguliše lučenje hormona štitne žlezde) i vrednosti FT3 i FT4, sastavnih delova hormona štitne žlezde koji kruže krvotokom.
? Ukoliko se obistine sumnje u hipotireoidizam, preduzima se lečenje na bazi sintetičkih hormona u različitim dozama.
Lenji metabolizam. - Neko se goji i od samog pogleda na tortu. Kriv je, najverovatnije, usporeni metabolizam (zbir procesa u organizmu pomoću kojih se hrana asimiliše i pretvara u energiju i toplotu).
? Kod tih ljudi, organizam počinje da štedi energiju, što znači da sporije sagoreva unete kalorije.
? Usporeni metabolizam može da bude genetski faktor, mada je češće posledica načina života i poodmaklih godina.
? Više od svega, metabolizam usporava neuravnotežena ili suviše restriktivna ishrana, ali i drastične dijete sa takozvanim jo-jo efektom (brzo oslabite, ali se posle toga još brže ugojite i tako - unedogled).
? Važnu ulogu igraju i "sedeći" način života i pojačani stres.
Inteligentno podeljeni obroci. - Prvo pravilo za aktiviranje metabolizma je redovna ishrana, bez drastičnog smanjenja kalorija: ni oni koji drže dijetu ne smeju da "padnu" ispod 1.200!
? Treba jesti češće. Svakodnevne kalorije, podeljene na 4-5 umesto na 2-3 obroka, povećavaju nivo kaloričnog goriva za 1-1, 5 procenat.
? Neke namirnice podstiču metabolizam: voće i povrće, proteini iz mesa, ribe, jaja i, na kraju, kafa koja, zahvaljujući kofeinu, povećava potrošnju kalorija.
? Pojedine vrste povrća treba izbegavati (kupus, sladak i kiseo, kelj, brokole, rukolu, rotkvice), a masti, šećere i alkohol ograničiti.
Značaj fizičke aktivnosti. - Svi znamo da fizička aktivnost sagoreva kalorije, ali nije svima poznato da "pedala" tog aparata za ubrzanje metabolizma ostaje pritisnuta i posle završenog treninga. Vežbanjem se, naime, povećava mišićna masa, a sa mišićima rastu i energetske potrebe organizma.
? Za pokretanje metabolizma najbolje su aerobik-aktivnosti (podrazumevaju stalan napor koji se s vremenom produžava) kao što su šetnja, trčanje, plivanje. Ljudi bez kondicije mogu da počnu sa 20 minuta šetnje dnevno i da zatim postepeno povećavaju do 40 minuta.
? Stručnjaci tvrde da je za smanjenje rizika od preteranog sedenja dovoljno 10.000 koraka dnevno. Broje se pomoću merača koraka, ili pedometra, korisne spravice koja se nedavno pojavila i na našem tržištu.
|
|
