|
|
|
|
| :: Ishrana |
Istraživanje: Institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu ispitao proizvode zdrave hrane
[ 06 01 2010 ]
[ www.politika.co.yu ] -
Toksini u žitaricama
Pronađeni mikotoksini u integralnom, heljdinom i ražanom brašnu, kao i pahuljicama, dugoročno mogu izazvati različita maligna oboljenja, kaže dr Jasna Mastilović
Da li je takozvana zdrava hrana koja se nudi kupcima u Srbiji bezbedna ili i pri izboru ovih namirnica treba biti obazriv? Stručnjaci su u više navrata upozoravali da se pojačaju kontrole proizvoda od žitarica, a prvo ispitivanje koje je obavio Institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu pokazalo je da je njihova briga bila opravdana. Kako Potrošač saznaje, trećina ispitanih uzoraka proizvoda na bazi žita ? integralna brašna, brašna od heljde, raži, ovsa, ječma kao i razne pahuljice bile su zaražene opasnim mikotoksinima, otrovima koje luče plesni na njivama i skladištima.
Kontrolisana je roba iz rinfuza, ali i upakovane pahuljice i brašno iz specijalizovanih radnji i megamarketa uvoznog i domaćeg porekla. Utvrđeno je da su za upotrebu najrizičnija brašna koja se prodaju u rinfuzi, kao i mekinje.
? Cilj je bio da se proveri da li je ovakva hrana zaista zdravstveno bezbedna jer je lekari sve više preporučuju. Analizirali smo sve ono što se deklariše kao zdrava hrana i predlaže zbog povećanog sadržaja balastnih materija, minerala i manjih sadržaja masti ? objašnjava dr Jasna Mastilović, direktor novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
Prema njenim rečima, utvrđeni mikotoksini nigde nisu bili iznad limita koji propisuje Evropska unija. Ali su u 30 odsto uzoraka bili iznad granice koju instrument može da utvrdi.
Musli
? Mislim da su ovi rezultati ipak zabrinjavajući. To je signal da puno toga u proizvodnji mora da se uradi ? smatra naša sagovornica. Kontaminacija hrane, kako se pogrešno veruje, nije vidljiva golim okom. Ništa neće pomoći ni potapanje pahuljica u vruće mleko ili pečenje hleba od integralnog brašna u pećnici. Dakle, pogrešno je verovati da će se ove materije lako uništiti, kako smatraju neupućeni potrošači.
? Mikotoksini se ne mogu uništiti na visokim temperaturama kuvanjem ili pečenjem. Praktično, to što je bilo prisutno u brašnu ostaće i u proizvodu. Oni koji jedu ovakvu hranu neće osetiti ni po ukusu ni po mirisu da je kontaminirana, ništa im se neće desiti u tom trenutku ? ističe Mastilovićeva. I pored toga što su u namirnicama prisutni u milionitim delovima, dodaje, oni su za čoveka toksični i akumuliraju se u organizmu. Postoji rizik po zdravlje ukoliko se takva hrana jede svakodnevno od detinjstva.
? Dugoročno, mikotoksini su uzročnici različitih malignih oboljenja. Koliko će se organizam kontaminirati zavisi isključivo koliko čovek često uzima ove proizvode ? kaže dr Jasna Mastilović.
U razvijenijim zemljama ovi problemi rešavaju se stalnim praćenjem analize rizika i oprezom u proizvodnji kako bi se zagađenje svelo na najmanju meru. Neki od novih standarda su razdvajanje, recimo skladišta kukuruza koji je zaražen. To je moguće jer se već pri otkupu za svega desetak minuta može ispitati u kojoj je meri proizvod zaražen opasnim mikotoksinima.
-----------------------------------------------------
Razlike u pravilnicima
Domaći pravilnici o kontroli prisustva mikotoksina u namirnicama značajno se razlikuju od onih koji se primenjuju u zemljama EU. Pojedinih koji se nalaze na evropskim listama kod nas uopšte nema. Istraživanja na tržištu se ne rade dovoljno često, a inspekcijska kontrola ovih proizvoda u takozvanim prodavnicama zdrave hrane je relativno retka.
Neke vrednosti mikotoksina u proizvodima su dozvoljene za koje se smatra da nisu preterano rizične. U svetu se stalno rade nova istraživanja, napreduje analitika, otkrivaju se novi mikotoksini, a sve niže količine mogu da se utvrde.
? Na taj način se sve jasnije dolazi do objašnjenja kako dolazi do pojave malignih oboljenja ? objašnjava Jasna Mastilović.
----------------------------------------------------
Manji rizik kod belog brašna
Ispitivanja pokazuju da su mikotoksini najprisutniji i najrizičniji u integralnom brašnu, jer kada se pravi belo (dosta zastupljeno u domaćoj ishrani) skida se omotač zrna koji je najviše kontaminiran. Problem su mlinovi koji nemaju odgovarajuće čistione ili pak oni koji se neredovno čiste. Pošto u poljoprivredi nema dovoljno para, slabije se koriste fungicidi u zaštiti pa i to povećava opasnost od mikotoksina, objašnjavaju stručnjaci.
---------------------------------------------------
Ugrožena stočna hrana
U oko 70 procenata uzoraka stočne hrane na bazi žita takođe su pronađeni mikotoksini. Rezultati su ovde još lošiji jer je u 20 odsto uzoraka taj limit bio iznad granice dozvoljene u Evropskoj uniji.
Ove materije najviše se akumuliraju u unutrašnjim organima, iznutricama.
Ivana Albunović - Jelica Antelj
-------------------------------------------------
Anketa: Kakav je kvalitet žitarica u rinfuzu?
Gorica Ilijev-Dželaković (42), inženjer: ? Mislim da bi žitarice trebalo da budu kvalitetnije. Posebno one koje se kupuju na kilogram. Zbog toga ih i ne uzimam često.
Anđa Marković (48), vaspitač: ? Ne kupujem žitarice na kilogram, jer često ima prašine u njima. Najčešće ih uzimam upakovane u supermarketu, jer smatram da su kvalitetnije.
Ivana Vasiljević (19), student: ? Mnogo volim žitarice i čini mi se da su najbolje one od poznatih i proverenih proizvođača, dok one u rinfuzu kao da imaju slabiji ukus i osrednjeg su kvaliteta.
Marko Novaković (28), inženjer: ? Mislim da je kvalitet upakovanih žitarica i onih koje se kupuju na kilogram podjednako dobar. Razlika je jedino u ceni. One u rinfuzu su mnogo jeftinije.
Luka Mijatović (28), psiholog: ? Ne jedem žitarice često, ali oni koji vode računa o ishrani najčešće ih kupuju na kilogram u prodavnicama zdrave hrane. Tamo je najveći izbor, a verujem i da su kvalitetne.
N. B.
[objavljeno: 06/01/2010]
|
|
Najnovije[ 27 08 2010 ] [ Istraživanja i nove tehnologije ]
»Zagađenost vazduha uzrok moždanih udara
[ 27 08 2010 ] [ Vesti ]
»Spor oko istraživanja matičnih ćelija
[ 23 08 2010 ] [ Nega tela ]
»Tonik hidrira, a krema hrani kožu
[ 13 08 2010 ] [ Istraživanja i nove tehnologije ]
»Psi mogu da "nanjuše" rak
[ 27 07 2010 ] [ Alternativa i fitoterapija ]
»Valerijana može da ošteti jetru, a aloja bubrege
[ 16 07 2010 ] [ Ishrana ]
»Pesticidi proterani sa domaćih tezgi
[ 16 07 2010 ] [ Vesti ]
»Inspekcija ne zna uzrok smrti devojke
[ 16 07 2010 ] [ Bolesti ]
»Gojaznost povećava rizik od dijabetesa
[ 13 07 2010 ] [ Teme ]
»U šumadijskim bunarima streptokoke i ešerihija
[ 12 07 2010 ] [ Nega tela ]
»Solarijum izaziva rak
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
Pregled vesti |
|
Pregled nauka |
|
Pregled zdravlje |
|
|
|
